Велика Госпојина, позната и као Успење Пресвете Богородице, један је од највећих празника у Српској православној цркви и међу православним вјерницима широм свијета.
Обиљежава се 28. августа по грегоријанском календару, односно 15. августа по јулијанском календару.
Како празнику претходи двонедељни пост, 28. августа посебно жене иду на причест јер се овај дан сматра празником жена и мајки.
Као светитељка, мајка и жена, она једина разумије душу баш сваке жене. У народу се сматра да Велика Госпојина разумије женску мисао, бол и патњу. Због тога што разумије, сматра се да ова светитељка и прашта.
Успење Пресвете Богородице означава крај земаљског живота Дјевице Марије и њен одлазак у небо. У православном вјеровању, Марија је умрла природном смрћу, али је након тога ускрснула и узнесена на небо.
Назив „успење“ долази од старословенске ријечи која значи „заспати“ или „преминути“, указујући на миран и спокојан начин на који је Марија завршила свој живот.
На дан Велике Госпојине, вјерници се окупљају у црквама на литургији како би молили за здравље, мир и благослов својих породица. У неким мјестима организују се литије у част Пресвете Богородице.
Прије празника, православни вјерници обиљежавају двонедељни Госпојински пост, који траје од 14. до 27. августа. Овај пост је строжији од неких других и укључује уздржавање од меса, млијечних производа и неких других врста хране.
Многи православни вјерници посјећују манастире и цркве посвећене Богородици. Манастир у Сопоћанима, као и многи други манастири широм Србије, постају мјеста окупљања на овај дан.
Празник је вријеме за окупљање породица, заједничке молитве и оброк послије поста. У неким крајевима Србије, Велика Госпојина се обиљежава и као крсна слава.
Велика Госпојина, као један од најважнијих православних празника, прати низ обичаја и вјеровања која се поштују у српској традицији. Ови обичаји имају духовни, али и практични значај, усмјеравајући понашање вјерника током празника.
На дан Велике Госпојине, вјерници посјећују цркву како би присуствовали литургији. То је прилика да се помоле за здравље, мир, опроштај гријеха и заштиту породице.
Вјерници пале свијеће за здравље живих чланова породице и за покој душа преминулих. Овај чин је симбол молитве и посвећености.
На Велику Госпојину, у духу милосрђа, уобичајено је помоћи онима којима је помоћ потребна. Ово може укључивати давање милостиње, хране или друге врсте помоћи сиромашнима и болеснима.
Празник се често обележава у кругу породице, уз заједнички оброк. То је прилика за окупљање породице, јачање породичних веза и изражавање међусобне љубави и подршке.
Вјерници избјегавају тешке физичке послове, попут копања, орања, грађевинских радова и слично. Такође се избјегава прање веша, чишћење куће и други кућни послови. Ово је дан посвећен духовности и молитви, а не раду.
Сматра се да на Велику Госпојину не треба шити, плести или радити друге ручне радове, јер се вјерује да може донијети несрећу или да рад може „пропасти“.
У неким крајевима Србије постоји вјеровање да се на овај дан не треба купати или прати косу, јер се вјерује да вода може донијети болест или несрећу.
Вјерници се труде да данас избјегну свађе, љутњу и било какве негативне емоције. Празник треба провести у миру, саосјећању и љубави према ближњима.
Иако се празник завршава постом, важно је бити умјерен у јелу и пићу, чак и када се послужује мрсна храна. Претјеривање се сматра непримјереним понашањем.
Постоји вјеровање да вријеме на Велику Госпојину може указивати на временске прилике у наредном периоду. Ако је на тај дан кишовито, вјерује се да ће јесен бити влажна.
У многим крајевима вјерује се да молитва Пресветој Богородици на овај дан пружа заштиту од болести, лоше среће и несрећа.
Велика Госпојина је, дакле, вријеме за духовно уздизање, молитву, мир и поштовање према Богородици. Поштовање ових обичаја и избјегавање забрањених радњи дио су традиције која се преноси с кољена на кољено.
