Српска православна црква и вjерници славе данас Светог Преподобног Аврамија Затворника. Овај светац поштује се као овчар, односно заштитник оваца и ситне стоке.
Свети Преподобни Аврамије Затворник био је малоазијски хришћански испосник и монах. Још као дијете, са великом љубављу је посјећивао цркву и био велики вјерник. Родитељи су му били веома побожни људи и пожељели су да ожене свог сина, па су му нашли дјевојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али је на крају пристао.
Предање каже да је седми дан, послије свадбе, руковођен Богом, отишао из града, удаљио се у самоћу и „предао подвигу, прослављавши Бога“. „Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га.
Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и цjеломудрености. Родитељи му умријеше, те он све своје имање подијели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не залијепи за неку овоземаљску ствар“, пише у црквеним календарима за овог свеца.
Свети Аврамије је за пуних 50 година изашао међу људе само два пута. „Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Својом вјером, молитвом и уздржањем, успио је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.
Други његов излазак међу људе, био је да спасе своју заблудјелу нећаку Марију. Вратио је на прави пут и поново наставио свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад није изашао међу свијет.
Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године, а умро је 360 године у 70 години.
Православне цркве Светом Преподобном Аврамију Затворнику посветиле су 29. октобар по јулијанском, односно 11. новембар по грегоријанском календару. У Русији се овај светац поштује као овчар односно заштитник оваца и ситне стоке.
Аврамијевдан је и крсна слава неких српских породица. Она се углавном јавља на подручју доњег Подриња. Западно од Дрине, породице које славе ову крсну славу највише су заступљене у околини Сребренице, Власенице, Зворника и Бијељине. Источно од Дрине оне се најчешће јављају у сљедећим областима: Соколској Нахији (Азбуковици), Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини и Шабачкој Поцерини.
Због његовог начина живота, сви вјерници данас морају да истрпе недаће са којима се сусретну, да буду стрпљиви и да верују да ће им овај светац помоћи да преброде све што их мучи.
