Културно-забавна манифестација Дани Бранка Ћопића „Знам ја нас“ која ће се у Хашанима одржати 16. и 17. септембра окупиће око 15 ликовних умјетника који ће радити дјела на тему – ликови из Ћопићевих дјела.
Вршилац дужности директора јавне установе „Башта сљезове боје“ Хашани Блаженка Кењало рекла је Срни да ће осим ликовних умјетника у првој манифестацији Дани Бранка Ћопића учествовати и историчари те књижевни и ликовни критичари.
– Ликовни умјетници ће радити на тему – ликови из дјела Бранка Ћопића. Идеја је да осим књижевних дјела имамо Ћопића и у ликовној умјетности – рекла је она.
Према њеним ријечима, у плану је да ова манифестација постане традиционална, а будући да је дводневна, треба размишљати и о смјештајним капацитетима у Хашанима.
– Планирамо да идуће године имамо смјештајне капацитете у виду бунгалова – каже Кењало.
Она је навела да је у току израда знакова за маркирање пута према родном мјесту књижевника Бранка Ћопића, а постављање ће почети идуће седмице.
– У току је опремање подрума у обновљеној родној кући Бранка Ћопића. Замишљено је да све буде у традиционалном стилу како би гости доживјели Бранка и Грмеч у правом смислу – каже Кењало.
У саставу јавне установе, основане недавно одлуком Скупштине Крупа на Уни је обновљена Бранкова родна кућа у чијем дворишту је читаоница на отвореном.
Планирано је да у састав установе „Башта сљезове боје“ уђе и млин дједа Трише, спомен-школа „Бранко Ћопић“, те око 70 дунума земље у општинском власништву.
Родна кућа Бранка Ћопића, која је обновљена средствима Владе Републике Српске, отворена је 31. јула 2020. године.
Завршетак пројекта учионице на отвореном, који су заједнички финансирале владе Српске и Србије озваничен је 23. септембра прошле године.
Млин дједа Трише дио је пројекта „Башта сљезове боје“, осмишљен 2015. године, поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића, обновљен је средствима из кабинета предсједника Републике Српске.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство, скочивши са моста на Сави у Београду.
Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године и Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.
Његова антологијска збирка приповједака „Башта сљезове боје“ освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо“.
Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.
