На данашњи дан, 3. априла 1992. године и званично је почео рат у Мостару. У послијеподневним часовима, тог топлог и сунчаног априлског дана, одјекнула је снажна детонација која је животе Мостараца расула на парампарчад.
Експлодирала је цистерна паркирана покрај високог зида касарне ”Мостарски батољон” у Сјеверном логору. Након тога дана почели су крвави сукоби у којима је град порушен, погинуло је и нестало на стотине људи, рањено на хиљаде….уништене су десетине хиљада живота. Свака страна, сваки народ, сваки појединац има своју болну и страшну причи и истину око које никада неће бити сагласности.
Мостар се, 29 година касније, још увијек није у потпуности опоравио од ратних рана и разарања, али живот се нормализовао и људи се окрећу будућности.
Ко је, како и када почео рат – тема је која увијек и свугдје на просторима бивше Југославије доноси само тензије и подгријава мржњу.
Зато, само ћемо рећи не поновило се више никада.
А ево како је о цијелом случају 4.4.1992. године писала београдска “Политика”:
“Синоћ тачно у 17 часова и 20 минута Мостаром је одјекнула страховита експлозија, чији локалитет – осим на мјесту извршења – нико у граду није могао да одреди, верујући заправо, да је негдје у близини. Очигледна диверзантско-терористичка акција извршена је у градском кварту Залик, у коме се налази највећа градска касарна ЈНА “Мостарски батаљон”. На рејонској станици за градски саобраћај, уз магистрални пут Мостар – Сарајево, одмах преко пута дуге и масивне војне зграде, изгледа да је накратко била заустављена цистерна која је убрзо, уз незабиљежену детонацију и велику разорну моћ направила праву пустош у широком простору у пречнику од неколико стотина метара. Вишеспратна зграда касарне потпуно је разрушена у средишњем дјелу.
У тренутку експлозије, срећом, у спаваоницама за војнике није било много људи. Током ноћашње акције рашчишћавања рушевина, уз помоћ тешких грађевинских машина, из рушевина су извучени повређени војници и одмах подвргнути љекарској нези док, до подневних сати, спасилачке екипе нису успјеле да дођу до још двојице затрпаних војника.
Са тешким повредама, у току ноћи, на ВМА у Београд упућени су Јовица Бешлин из Зрењанина и Милан (Марка) Василијевић и Здравко (Боже) Николић, обојица из Гацка. На лијечењу у мостарској болници задржани су Милорад (Тодора) Поповић и Рајко Пудар, обојица из Мостара, док су са лакшим повредама прошли Стеван (Боже) Зоветић из Сремске Митровице и Игор (Милорада) Сушић из Коњица.
Експлозија цистерне бомбе много теже посљедице направила је на простору изван касарне ЈНА. Наиме, у једанаестоспратном солитеру, који је од цистерне дијелио високи насип за жељезничку пругу Сарајево – Плоче, повређено је више од тридесет станара. Још десетак грађана из других, околних кућа такође је задобило повреде, али срећом већина их је после прве љекарске интервенције у мостарској болници отпуштена кућама.
На лијечењу у мостарској болници задржана су дјеца Драган Римић, Енес Мутиловић и Синана Ћорић. За сада се зна да је погинуо возач “заставе 128”, чији су метални комади нађени у зони кратера. То је Иван Кожул (38) из Врапчића код Мостара. Његово возило се вјероватно кретало поред цистерне у тренутку детонације.
На данашњој седници Савјета за народну одбрану Општине, тај догађај детаљније је описао командант гарнизона, пуковник Милојко Пантелић. По његовим ријечима, реч је о смишљеној и добро организованој терористичко-диверзантској акцији за коју је употребљена цистерна напуњена, изгледа, дијелом горивом, а сасвим је извјесно и гранатама калибра 82 и 105 милиметара. За сада није јасно да ли је цистерна дигнута у ваздух даљинским управљањем после заустављања и бега возача, или је остављено возило активирано динамитом из другог возила у кретању. Мање је вјероватна могућност да је ријеч о терористи самоубици. Уосталом, о томе ће коначну ријеч дати истрага, коју заједно воде војне и цивилне власти.
Цистерна бомба је на мјесту експлодирања направила велики кратер, разрушила блок са спаваоницама војника, нанијела такође велике штете у свим објектима касарне, док је на широком простору изван војних ограда мање или веће штете изазвала на великом броју станова. Најразорније дејство видљиво је на солитеру: читава западна страна, са свим балконима по вертикали, обрушена је. Насеље Залик прошле ноћи није имало ни струје ни воде. Због пуцњаве која је у току ноћи долазила према касарни “Мостарски батаљон”, и узвратне ватре, становници Залика су ноћ провели у подрумима и склоништима. Штете су огромне.
Занимљиво је да су стакла пуцала на излозима и становима удаљеним и по неколико километара, на сасвим другој (десној) обали Неретве. Толико далеко, а поготову у зони експлозије, падали су дијелови експлодираних граната из активиране цистерне и право је чудо да гелери, понеки тешки и преко једног килограма, нису никога повриједили.
Послије такве диверзије Мостарци су заплашени ушли у ноћ. Многи грађани су ноћ провели на улицама, испред својих зграда, чувајући улазе од терориста. Иако је било доста пуцњаве, посебно у околини града, јутро је дочекано с великим олакшањем. Међутим, нови разлог за страх донела је вијест да је рано јутрос, прилико одласка на бајрамску молитву, у најстрожијем центру (старог) града, код Тепе, под нерасвијетљеним околностима убијен Албанац Халид Цахане, стално настањен у Мостару. Истрагу воде цивилне власти.”
Цистерна напуњена експлозивом била је власништво једног предузећа из тадашње Лиштице. У послијератним истражним поступцима појавила су се и имена наводних организатора експлозије, но то никада није поуздано утврђено.
