– Прогон Срба из Сарајева нема бројчану димензију протјеривања Јевреја из Шпаније или Грка из Мале Азије, али историја ће памтити егзодус мртвих. Никада у свијету није забиљежено да заједно са скромним завежљајима, једином успоменом из својих домова, у избјегличкој колони народ носи и кости својих најмилијих. То су биле језиве сцене које нико никада не може да заборави. У истој колони, по хладној зими, на температури од минус 20 и више степени у истој колони газе дјеца, старци, жене, носећи косте својих предака – истакао је предсједник Републике за Срну поводом обиљежавања историјског догађаја од републичког значаја „Егзодуса сарајевских Срба“.
Он је подсјетио да је један број сарајевских Срба који је живио у већинским муслиманским дијеловима града, након убиства српског свата 1. марта 1992. године, нелегалног референдума о независности БиХ и пријетњи којима су свакодневно били изложени, морао да напусти Сарајево, други српски град по величини у бившој Југославији, док је дио њих који су живјели у већинским српским дијеловима града остали да бране своја огњишта и гробове.
Цијели рат остали су и бранили своја огњишта, рекао је предсједник Српске, али након Дејтона цијели град припао је ФБиХ и Срби нису жељели да остану под влашћу муслимана, посебно након отворених пријетњи да ће сви који су носили пушку бити изведени пред суд.
– Прије него што је дијелове града који су до тада били под контролом Срба преузела муслиманска власт, Срби су се одлучили на егзодус живих и мртвих и упутили се ка Лукавици, Палама, Сокоцу… на сигурну територију. Све своје што су градили годинама, оставили су и са завежљајима кренули у огромној избјегличкој колони у непознато. Тада су увидјели ту тешку судбину избјеглице. Без обзира колико се ко трудио и колико је ко стекао, све је остало у Сарајеву, а са собом су понијели само тугу и жал за својим огњиштима – рекао је Додик.
Жртвовали су све, али су дошли на слободну тероторију, у своју Републику Српску и са својим народом кренули од почетка и зато, каже предсједник Српске, стално понављам да су сарајевски Срби поднијели највећу жртву у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и то је чињеница.
– Оно што су они прошли није нико у свијету. И зато данас сви они који су одлучили да остану на овим просторима имају своју Републику Српску, свој град Источно Сарајево, који смо заједно градили и изградили и који заслужује да понесе епитет престонице са сједиштем на Палама, како је то предвиђено у нацрту новог устава Републике Српске – истакао је Додик.
Он је указао да, послије свега, највише боли чињеница да већински дио свијета жмири на чињеницу да је из Сарајева протјерен цијели један народ и да данас у том такозваном мултиетничком граду живи једва два до три одсто Срба.
– Срби су у другом по величини српском граду у бившој Југославијии сведени на ниво статистичке грешке. То се зове етничко чишћење. Сарајево је било примјер шта муслимани планирају у БиХ. То гледамо и данас. Све што нису у рату остварили, покушавају данас – да нас обесправе као народ, да од Републике Српске направе празну љуштуру без икаквих овлашћења и надлежности и да ово буде муслиманска унитарна БиХ, а ми живи зид између Европе и исламиста. Е, тај филм неће гледати и то нећемо дозволити – поручио је предсједник Републике Српске.
Он је указао да је сарајевски егзодус Срба вјечна опомена шта нам се спрема ако не будемо јединствени и ако заједно не бранимо своја права која баштинимо из Дејтонског мировног споразума.
– Слово Дејтона се мора поштовати и у складу с њим може да функционише БиХ – по слову Дејтона, а не духу. У супротном од нас Србе направиће само духове – упозорио је предсједник Српске.
