Предсједник Републике Српске Милорад Додик, изјавио је да обиљежавање трагичног датума, 1. марта, као такозваног „дана независности БиХ“, када је у Сарајеву на кукавички начин проливена српска крв, јасно показује сав парадокс постојања те и такве БиХ.
„Сигуран сам да је ФБиХ једина на свијету која слави смрт, убијање, паљење српске заставе и то на свадбеном весељу угледне сарајевске свештеничке породице. Још тужније је да убицама и онима који славе звјерско убиство српског свата 1. март честитају дипломате западних амбасада које нама, српском народу, држе предавања о људским правима и демократији. Не знам ни како то да назовем – трагедија или иронија или лицемјерство, или све троје заједно. Најприје да је све троје и још додатно патолошка мржња према Републици Српској и свему што је српско“, истакао је предсједник Републике Српске.
Додик је рекао да то потврђује и срамни пријем, уприличен поводом црног датума 1. марта, у згради Вијећнице, у срцу сарајевске касабе, која се лажно представља „мултиетничким градом“, на калдрми на којој је свирепо и мучки живот изгубио српски сват, а злочиначким пуцњима прекинуто свадбено весеље.
„Први март је само додатно разоткрио праву истину и шта се спрема српском народу у `босанском лонцу` који је узаврео од превелике жеље муслимана да од БиХ направе муслиманску државу у срцу Европе, а немуслимане, односно Србе и Хрвате по њима старом знаном рецепту из прошлих ратова побију, искоријене, протјерају. Међутим, тадашње српско руководство схватило је већ раније какве су им намјере и да се спрема сценарио садржан у `Исламској декларацији` бабе Алије“, подсјетио је Додик.
Додик је нагласио да 1. март није и не може бити празник српског народа у Републици Српској и БиХ.
„То је датум који у себи носи двије тешке чињенице за српски народ – убијање српског свата у Сарајеву и чињеницу да се тада прибјегло прегласавању српског народа на такозваном референдуму. Први март за нас не може пити празник али јесте путоказ гдје би завршили као народ да није било 9. јануара и наше одлуке да не дозвољавамо никоме да преко нас и умјесто нас доноси одлуке о простору на којем живимо хиљаду годину и који је нераскидивно везан за Србе“, навео је Додик.
Предсједник Републике је рекао за Срну да свако има право на своју заблуду па тако и они који 1. март доживљавају као нешто што треба славити, те да за њега као демократског предсједника српског народа тај датум ће заувијек бити ништа друго до опомена како би се са нама поступало и шта се нама у БиХ жели ако и на тренутак одступимо од наше вољене и вјечне Републике Српске.
„Међу многобројним вијестима које читам, јутрос ми је наишла и вијест, ако се тако уопште може и назвати, како ‘златни љиљан’ Жељко Комшић говори о ‘агресорима’ од којих су морали бранити суверену и независну БиХ. Не знам да ли бих се смијао и плакао том његовом лупетању. Упитао сам се да ли он и данас заиста мисли да је БиХ суверена и независна!? Каква је БиХ види се и по званицима – такозваним дипломатама, туристима, представницима разних западних амбасада познатијих као србомрсци који и данас уређују БиХ, намећу законе, доносе одлуке, диктирају том сувереном и независном Комшићу и његовом колеги Денису Бећировићу шта треба да раде. То није сувереност и независност и никада неће бити док такви желе да нам одређују судбину“, указао је Додик.
Он се упитао да ли су се на том „свечаном“ скупу поводом убиства Србина сјетили и 160.000 протјераних Срба које они називају „агресорима“ и од којих су бранили њихов родни град, „агресорски“ родни град.
„Да ли је било ко имао бар трунку савјести и образа да упита да ли је њих 160.000 мушкараца, жена, дјеце, стараца отишло из родног града Сарајева својевољно у непознато, почевши живот из почетка, без дјетњства, младости, без фотографија. Многи од њих су пола живота оставили у том граду, школовали се, заљубљивали, формирали попродице, градили Сарајево, да би спасавајући живу главу са завежљајем у руци, а већина и без тога пошли, у непознато и свој нови дом, своје уточиште нашли у Српској и Србији, или по разним Канадама и Аустралијама“, истакао је Додик.
Он је нагласио да је пријем био уствари комеморација мултиетничком Сарајеву, а у славу муслиманске касабе очишћење од свега што има и С од српског.
Предсједник Додик је поручио да српски народ и Република Српска никада нису били на агресорској страни, већ увијек на страни побједника – никада нисмо нападали, увијек смо били нападнути и морали се бранити што се потврђивало кроз вијекове.
„Управо због тога, данас у Републику Српску гледамо као у светињу, што она и јесте, и наше сигурно уточиште, гдје живимо слободно своји на своме, а овакава БиХ, некаква састављена заједница у којој странци доносе одлуке није наш идеал нити жеља“, поручио је Додик.
Српски народ живјеће и опстајаће у својој Републици Српској која је симбол наше слободе, нашег опстанка и битисања. „И биће све боља, богатија, модернија и љепша за све наше будуће генерације која ће је чувати као што је и ми чувамо, као зјеницу ока“, нагласио је Додик поводом обиљежавања 1. марта као такозваног „дана независности БиХ“.
