Русија остаје један од стратешких пријатеља Републике Српске и то пријатељство не желимо да изгубимо. Српска не правда западне санкције Русији због чега је постала озбиљан проблем аспирацијама да се колективизује Запад, поручује предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Пред новембарску посјету Москви Додик у интервјуу за Спутњик открива и о чему ће причати са руским предсједником Владимиром Путином.
Интервју преносимо у цијелости:
-Теме су актуелне. Наши међусобни односи су на највишем нивоу разумијевања. То су односи које желимо да градимо и очувамо у сложеном конгломерату међународних односа, при чему смо ми стално под притиском Запада да пратимо њихову политику. Одлучили смо да не изгубимо пријатеље каква је Русија и наше понашање је познато: желимо да се што прије заврши рат у Украјини. Нисмо страна која би могла да навија да то бескрајно траје као што то чини Запад својим мијешањем и уношењем оружја и муниције што је несумњиво продужило период трајања и страдања људи. Мислимо да је Русија у овом случају земља која је, с правом бранећи суверенитет, своју политику и своју независност реаговала од најезде НАТО која је требало да покори Украјину као полазну тачку за будуће операције према Русији. Кад је предсједник Путин упозоравао на безбједносној конференцији у Минхену нико га озбиљно није схватао, наставили су да то игноришу ти вјечити лажни заговорници дијалога. Дијалога са Западом нема. Код њих само постоје њихови захтјеви који су предмет извршавања. Мене помало импресионира њихова арогантност и надменост. Ако тако могу да разговарају с малом Републиком Српском како мислите да то можете с великом Русијом или Кином. То су партнери које морате да уважавате, а не да се понашате као да сте дошли овде на Балкан, да малим завађеним народима пружате неке ваше услуге под формом дијалога који промовишете и неке врсте демократије која је увијек лажна. И увијек намећете само своја рјешења.
Не допуштате да БиХ уведе санкције Русији…
Не правдамо западне санкције према Русији као што их не правдамо према било коме. И постали смо очигледно озбиљан проблем њиховим аспирацијама да колективизују Запад у смислу да су сви јединствени.
Све су то разлози који су нас експонирали. Јер ми и овде на локалном нивоу имамо Бошњаке и њихову политику која је потпуно антируска и прозападна. Зашто се ви у Сарајеву трудите да увијек поменете Русију у свему што је негативно? А успут због наше политике добијају гас јефтиније, по цеијнама које су биле раније. То је апсурд и говори о дволичности.
У тим сложеним околностима Српска је заиста изложена силним мјерама оног што се зове хибридни рат, уплитање прије свега Американаца у лику њиховог амбасадора и свих људи који су овде правили каријере на страдању БиХ, распаду бивше Југославије. Сад су мало одрасли и мисле да су њихови шефови као што је, рецимо, Холбрук, најбољи узор за њих. Марфи који је сада амбасадор био је асистент Холбрука. Зна се како је Холбрук овде радио па он мисли да и он тако може. Наравно да не може, да су прошла та времена и да Америка више није та Америка…
Хоће значи да вас „холбрукују“…
То је та прича. Они су на нама обогатили политичку сферу до момента да је потребно изучавати чињеницу да се скупи неформална група амбасадора неких западних земаља који намећу овде одлуке. Ја сам то назвао амбасадорократијом. Холбруковање значи надмено понашање, у коме ударате руком о сто, мислите да се неко боји и да би требало само да извршава оно што ви кажете, а да они причају како су демократе.
Да смо ми мало раније кукурикнули што кажу сељаци, па нам пријети опасност, очигледно да јесмо. То се види по многим мерама које овде доживљавамо од стране Запада. Али, остајемо привржени ономе што Русија промовише и ради на међународном плану.
А шта је по вама то што промовише Русија?
Промовише политику немешања у унутрашње ствари земаља и да сваку земљу, без обзира на величину, прихвата као партнера. Немате примера да је Русија у последњих 30 година откад сам ја ангажован искористила своју моћ да преуреди неку државу, да доведе своју поданичку елиту у некој држави. Не, они су увек сарађивали с онима који су избор народа и који су на власти на том терену. Имате с друге стране Американце који су спремни да руше чак и оне власти које они доведу уколико само једном откажете било какву послушност. И то смо гледали у многим земљама. Ми нисмо против дијалога са земљама на Западу, али они нас не виде. Одлучују о нама, а не разговарају с нама. Они би прекројили БиХ по неком свом моделу не питајући нас. Опет, ми овде имамо неку институционалну моћ и не можемо да прихватимо да се наша права дерогирају на бази мишљења неких далеких канцеларија, које уопште не разумеју ни историју, ни карактер народа, ни поднебље, ни савремене и прошле догађаје, а поготову не могу да антиципирају будуће догађаје на овом простору.
Нисте се уплашили да идете да се састанете с Путином. Али, колико вас кошта то што, рецимо, не дозвољавате да се уведу санкције Русији?
То што с неким нећете да разговарате је на нивоу дјетета које је због нечег дигло нос у дјечјој свађи. На савременом нивоу то раде империјалисти. Требало би Путин да буде као тужан што неко не разговара с њим. Мислим да су Њемачка и ЕУ највећи губитници, они би требало да буду тужни, не Путин. Руси су направили дисперзију својих енергената на друго мјесто. Да ли је остварен раст Русије какав би могао да буде да није свега овога? Није, наравно. Али оно што је важно јесте да Русија није потонула како су они жељели.
Може ли се протумачити да је и ово што се дешава вашој породици, којој Американци уводе санкције, дио освете за то што хоћете да сарађујете с Русијом?
Близу сте истине. И данас ми долазе захтјеви разних „пријатеља“ који ми кажу да направим отклон, да се примакнем неким њиховим ставовима и да ће и они онда променити ставове – да неће бити ни судских процеса, ни санкција за моју породицу. Али они не рачунају овдје на наше карактере. Прво, наш однос према Русији је нешто далеко више него што на Западу желе да разумију. То није везано за тренутну причу. Они су то антиципирали тако да причају о негативном руском утицају на Балкану. Замислите то! А ако има негативног утицаја онда је то амерички негативни утицај овде, чак и дијелом европски што се тиче вриједности које они овдје нама промовишу. Преко 80 милиона евра су искористили да би овде ојачали антируска удружења, портале, неке медије. Наравно, не треба да дају ниједан фенинг муслиманима у БиХ јер они су антируси, али су то покушали да сад усмјере према српском народу. Али српски народ је остао досљедан: кад би сад извршили анкете видели би да 90 посто људи овде подржава однос који смо ми изградили са Русијом и желимо да очувамо…
Вјерујем да Русија мора да заврши посао у самој Украјини, не може да вјерује Западу. Верујем да Русија сматра – а то ћу питати и самог предсједника колико он буде могао да каже – да крајњи циљ мора да буде перфективна контрола читавог простора који може да буде опасан за саму Русију.
Ваши син и ћерка су на листи санкција САД. Шта су ваша дјеца згрјешила?
Зато што су моја дјеца, ништа друго. Они кажу да подржавају свог оца. Шта је ту проблем? Мислим да је то врлина. Моја ћерка држи један ресторан, замислите нуклеарну силу која се зове Америка, да се бави једним рестораном. Невјероватно. Још само преостаје да јој рукну бомбу у тај ресторан. Ођедном ресторан „Агапе“ у Бањалуци добија планетарни значај чињеницом да му Америка уводи санкције. Син је сувласник у једном воћњаку за који смо раније узели кредит. А кад вам кажем да је воћњак ове године 90 одсто градом уништен, то говори о томе колико је то тешко. А онда дођу санкције које кажу да многи не смеју да сарађују са њима јер су на црној листи само зато што је један од власника и мој син. И упорно се прави прича „Додиковог богатства“. Па није мој син дијете предсједника САД који се зове Хантер, а за ког је доказано да је стотине милиона изнудио по Украјини, против чега се сада води поступак у самој Америци…
Да се још кратко задржимо на посети Русији: осим политичке подршке од Русије добијате и економску, шта ће овога пута бити акценат?
Ми имамо низ договорених пројеката као што је гас, изградња гасних електрана, и то је наравно из овог разлога јер је то било угрожено кад је била пандемија, па је онда дошло до ситуације са Украјином. Оно што желим јесте да одржимо пажњу Руса на тим пројектима, да их не изгубимо, и да у том погледу ми своје развојне планове искључиво базирамо на томе да ћемо доћи до гасовода. Бањалука нема гас. Тада ћемо бити у прилици да понудимо јефтинији енергент него у окружењу. Нама је то примарно – да очувамо причу о инвестицијама које смо сами намјерили да радимо заједно са Русима, а који су заустављени због проблема на нивоу БиХ, и опште ситуације. Приоритети Русије другачији него што су били прије пар година, она мора да заврши ову операцију и онда да се посвети и економској сарадњи, а ми желимо да ова ситуација не буде разлог да ми нестанемо са листа развојног карактера у самој Руској Федерацији, и о томе ћемо да разговарамо.
