– Три Невесињске пушке, три српска устанка су понос не само Невесиња и Херцеговине, већ цјелокупног српског народа. Српски народ ове мале, али велике и јуначке локалне заједнице увијек је красила храброст, патриотизам и оданост отаџбини. Јунаци овог краја одважили су се да се супроставе највећим свјетским силама – 1875. године – Отоманској империји, 1882. Аустро-угарској и 1941. године најезди фашиста – изјавио је Додик за Срну поводом обиљежавања 149 година од почетка устанака у Херцеговини.
Он је нагласио да су ове буне Невесињаца потврда да српски народ није и никада неће пристати да буде слуга колонизаторима и окупаторима, без обзира колико су надмоћнији и јачи.
– Овдје морам да цитирам ријечи из филма „Бој на Косову које изговара глумац Милош Жутић као цар Лазар које најбоље описују српски народ: „Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми пријети, него по томе колику светињу браним!“. Тако је било прије два вијека, тако је било јуче, тако је данас, тако ће бити и сутра. То је тај српски народ који, иако бројчано мали, одважно, храбро и поносно, упркос тешким околностима, устаје и брани своја огњишта и имања, своје породице, отаџбину, и стаје пред јачег и већег непријатеља – истакао је предсједник Српске.
Он је навео да српски народ има тај ген, који је од Бога дат, а то је српски инат, који, како је рекао, за нечије схватање може да буде позитивна, а за нечије и негативна особина.
– Ипак, мишљења сам да је српски инат наша врлина и ако га усмјеримо на праву страну, у стању смо чуда да направимо. Зато увијек када нас нападају, када покушавају да нас газе, у нама проради тај инат и спремни смо да се супроставимо свакој сили. Још уз то, када би били и јединствени, што је, на нашу жалост, ријетко, посебно у тешким, изазовним и осудним временима по српски народ, могли би уједињени све, јер слога и јединство граде кућу, град и отаџбину. Разједињеност нас је често скупо коштала, а кошта и данас. Мање би било страдалих и били би тежи плијен да смо јединствени – указао је Додик.
Он је рекао да је српски народ најстрадалнији народ и да на то треба указивати стално и на свим мјестима, од Невесиња, Пребиловаца, Гаравица, Брадине, Старог Брода, Подриња, Братунца, Козаре, Романије, посебно данас када нам упорно покушавају да „залијепе“ етикету да смо геноцидни.
– Ту им не могу помоћи ни фалсификовани подаци, никакве сумњиве резолуције, ни УН. Ми смо народ који је и другима даровао слободу што потврђује и чињеница да су своје слободарско опредјељење, након Прве невесињске пушке, Невесињци исказали новим устанком и новом буном 1882. године када су, огрчени исходом договора великих свјетских сила, новом окупатору Аустро-угарској показали да неће дозволити да им ставе јарам око врата, а потом и трећом која је, опет, прва одјекнула пред најездом фашиста 3. јуна 1941. године – подсјетио је Додик.
Он је навео да народ који је устајао против великих сила и доносио слободу и онима који су понизно аплаудирали сваком доласку окупатора и туђина и бацали пред њих цвијеће, не може бити геноцидан, нити агресор.
– Наши преци никада, ни у претходним ратовима, ни у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском нису нападали и освајали туђе, само су бранили своје. Никада српски народ није жртвовао мир, али никада није ни прихватао било чију тортуру, нити да буду избрисани трагови нашег постојања. Наш једини циљ је да живимо слободно, у миру, да градимо и да се развијамо, али без стране чизме за вратом – поручио је предсједник Српске.
Он је нагласио да српски народ може бити примјер свима како се брани, бори и чува достојанство.
– И данас, зарад својих предака, нећемо и не смијемо поклекнути пред увцјенама, пријетњама и санкцијама. Ми смо своји на своме, никога не нападамо, али не дамо своје и не дозвољавамо да нас сатанизују, протјерају и униште. Прошло је вријеме сеоба, Чарнојевића, „Олуја“ и етничког чишћења – рекао је Додик.
Предсједник Српске је нагласио да ови датуми, као и низ других морају сваки дан да нас опомињу и подсјећају ко смо и шта смо и да знамо своју историју, јер само тако свим нашим прецима можемо да вратимо дуг за слободу коју данас имамо.
– Сјећање је за њих највећа захвалност. Ниједан страдали Србин, ниједно дијете, жена, старац, ниједан борац и војник, никада не смију бити заборављени, а будуће генерације морају да уче и знају своју прошлост да би имали свјетлију и бољу будућност – закључио је предсједник Републике Милорад Додик и најавио да ће наредне године, када се навршава 150 година од устанака у Невесињу и Херцеговини, овај датум од историјског значаја бити обиљежен још величанственије, поносније и достојанственије.
У Невесињу ће сутра бити обиљежено 149 година од почетка устанака у Херцеговини, познатих као Прва, Друга и Трећа Невесињска пушка.
Прва Невесињска пушка означила је почетак устанка подигнутог у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти, друга, познатија као Улошки устанак, 1878. године против аустроугарског окупатора и Трећа Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор српског народа у Херцеговини против НДХ.
Обиљежавање овог великог и значајног историјског догађаја у Невесињу организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова.
