Црна Гора суочава се са озбиљном демографском кризом која пријети дугорочним развоју земље, а негативни природни прираштај, масовно исељавање, те убрзано старење становништва, постали су доминантни трендови, закључено је на састанку Одбора за здравство, рад и социјално старање Скупштине Црне Горе.
Процјене УН говоре да ће Црна Гора до 2055. године имати 518.000 становника, а до краја 21. вијека само 330.000.
Према подацима Управе за статистику, Црна Гора има 623.633 становника, односно само 3.600 више него 2011. године.
За 12 година, из земље се иселило око 94.000 људи, док чак 64 одсто општина биљежи негативан природни прираштај.
Сјеверна регија је најпогођенија овим трендовима. Готово све општине, осим Рожаја и Плава, имале су негативан природни прираштај 2024. године.
У општини Пљевља број становника се за двије деценије смањио за 22 одсто, а у Плужинама за чак 30 одсто.
Министар социјалног старања Црне Горе Дамир Гутић, рекао је да Подгорица и Будва постају центри имиграције, док сјевер празни своје градове и села.
Просјечна старост становништва износи 39,7 година, што је за двије и по године више него 2011. године.
Девет црногорских општина ушло је у зону такозване „најдубље демографске старости“, са просјеком изнад 43 године.
Број рођене дјеце драстично је пао са некадашњих 10.000, на само 6.964 беба рођених током 2024. године.
Стопа фертилитета је још 1994. пала испод 2,1 одсто, чиме се не обезбјеђује ни проста репродукција популације.
