Драго Митровић из сребреничког села Подравање, који је преживио усташко клање у Другом свјетском рату, након чега је остао нијем и са траумама, поново је 1992. године ухваћен када су га заклали потомци оних чијим камама је измакао 1941. године, прича за Срну професор Милош Митровић и истиче да је случај његовог стрица јединствен.
Митровић, родом из овог села, свједочи да су му 24. септембра 1992. године у Подравању убијени мајка Ружа, која је имала 65 година, и стриц Михајло, чије је тијело касније пронађен без главе.
„Ово је јединствен случај да један човјек доживи два клања у два рата за 67 година живота од истих непријатеља“, наводи Митровић.
Он истиче да су Срби који су се скривени затекли близу мјеста гдје му је убијен стриц чули да је кољач рекао „преживио си ћетерес прву, а сада сигурно нећеш“ и одсјекао главу Драги, што значи да га је познавао.
„Нико није одговарао за прво клање овог човјека и зато се и поновило. Злочинци су сматрали да то смију да раде јер поново неће бити кажњени, што се, нажалост, обистинило. За убиство 60 Срба из Подравања у посљедњем рату, од којих је 32 убијено 24. септембра 1992. године, нико није одговарао, па ни за друго клање мог стрица Драге“, каже Милош Митровић.
Ни резолуција о Сребреници, чији је спонзор Њемачка и која је предложена Генералној скупштини УН, нигдје не помиње овај и безброј других случајева убистава Срба и уништавања њихове имовине нити осуђује џелате који су то чинили.
То показује какве су намјере аутора резолуције, који своју геноцидну прошлост желе да пребаце на Србе, мислећи да ће тиме њихова одговорност бити заборављена.
Геноцид над српским народом у средњем Подрињу у 20. вијеку, који су починиле њемачке снаге у два свјетска рата, усташе или њихово „цвијеће“ – муслимани, не помиње се у резолуцији о Сребреници јер Нијемци још жале своје претке који су гинули као окупатори на овом простору, сматрају чланови породица убијених и преживјели мјештани сребреничког села Подравање.
„То се од Нијемаца није могло ни очекивати јер још не могу да преболе поразе у тим ратовима“, сматрају чланови породица убијених и преживјели мјештани сребреничког села Подравање.
Илузорно је очекивати од потомака да се одрекну својих предака, традиције, културе и историје, која говори да су у оба свјетска рата, уз велике губитке, претрпјели поразе на Балкану, а посебно на Дрини.
Стотине хиљада српских цивилних жртава у ратовима у 20. вијеку не помиње се у тој срамној резолуцији предложеној на разматрање Генералној скупштини УН.
