Др Наташа Kртолина-Бањац, специјалиста медицинске микробиологије са паразитологијом и руководилац Службе микробиологије са паразитологијом Болнице „Србија“, каже да је микробиологија грана медицине која се бави откривањем и доказивањем узрочника заразних болести.
Ова медицинска дијагностика може бити директна-када се открива узрочник болести или клицоноштва и индиректна-када се откривају антитијела која се стварају у контакту са узрочником болести или антигеном.
Микробиологија обухвата методе из области бактериологије, вирусологије, паразитологије, микологије, имунологије, молекуларне медицине и болничке хигијене.
„Спектар анализа које радимо је широк и континуирано га усклађујемо са потребама клиничара, као и са промјенама епидемиолошке ситуације у БИХ и свијету. Наша лабораторија уради више од 30.000 услуга годишње, како болничким тако и амбулантним пацијентима“, објаснила је др Kртолина-Бањац.
Она каже да је квалитет рада у лабораторији подвргнут унутрашњој и вањској контроли.
Лабораторија Болинице “Србија” од 2015. године учествује у екстерној контроли коју организује UK NEQAS са WHO и ESCMID. Редовно се обавља надзор над заштитом на раду и континуирано унапређује биосигурност запослених. Поштовање правила добре лабораторијске праксе и биосигурносни кабинети су кључни за спречавање заражавања лабораната у току рада.
Како др Kртолина-Бањац наводи, правилно узимање узорака за микробиолошке анализе од пресудног значаја за поузданост добијеног резултата.
Многим пацијентима породични љекар већ приликом издавања упутнице за микробиолошке претраге објасни како да се припреме за узимање узорака и како правилно узети узорак ако га узимају сами у кућним условима. Техничарке у Служби микробиологије са паразитологијом Болнице „Србија“ уколико је потребно ће им све додатно објаснити лично када дођу или позивом на телефон лабораторије.
„Микробиологија је неопходна веза између инфекције, бактерије и избора антибиотске терапије. Kада се изабере прави антибиотик и укључи у терапију на вријеме и то довољно дуго, за пацијента који има бактеријску инфекцију, клинички успјех лијечења је загарантован“, навела је др Kртолина-Бањац.
Антибиотик који пацијент корисит нас пторив патогених бактерија у исто вријеме лишава тијело и добрих бактерија које неопходне за разне метаболичке процесе, и да за посљедицу може имати раст отпорних микроорганизама као што су Clostridioides difficile, Candida albicans и др. Због тога је неопходно да за вријеме антибиотске терапије пацијенти узимају и пребиотике и пробиотике да би, колико је могуће, заштитили своју нормалну микробиоту.
„Микробиологија је један јако важан алат програма за управљање антибиотицима ( Antibiotic stewardship ) који се мора узети у разматрање у сваком медицинском окружењу, да би сачували ефикасност антибиотика које имамо за будућност, док није прекасно. Изоловане бактерије из узорака пацијената су одраз актуелне антибиотске резистенције у нашој регији и показују посљедице година прописивања антибиотика“, нагласила је др Kртолина-Бањац.
Она додаје да на основу изолованих бактерија и њихове осјетљивости свака болница би требала направити своју статистику бактеријске инциденце и резистенције. Тако би сваки доктор у болници могао донијети бољу одлуку о емпиријском избору антибиотика. Kад су ови подаци непознати, љекари ординирају антибиотике према водичима ,а изоловани узрочник инфективне болести може бити резистентан што има за посљедицу одлагање опоравка тог пацијента и веће болничке трошкове лијечења.
Ова лабораторија активно води ову статистику и објављује је на регионалним конгресима и активно учествује у надзору над антимикробном резистенцијом и праћењу интрахоспиталних инфекција.
Главни извор патогених микроорганизама управо је људско тијело, и да само под одређеним околностима може изазавати болест.
Kада је познат узрочник, може се борити против њега и може се избјећи ширење инфекције на друге људе.
Микробиологија је и важна подршка епидемиологији и хигијени.
“Неопходно је подићи свијест и љекара и пацијената о расту антибиотске резистенције и колико је ограничен избор антибиотика када изолујемо резистентну бактерију и како ти резервни антибиотици који се тада морају користити могу бити и токсични за пацијента. И оно најосновније, антибиотици лијече само бактеријске инфекције, па се за то не би требали прописивати код вирусних инфекција изузев у случају када већ имамо сумњу на бактеријску суперинфекцију,“ закључује др Kртолина-Бањац.
У Служби микробиологије запослен је један љекар специјалиста, један главни техничар који је инжењер медицинске лабораторијске дијагностике и пет техничара.
Осигурани пацијенти све потребне анализе у Служби микробиологије могу урадити уз упутницу, а неосигурани плаћају пуну цијену услуге.
