Поједини хотели немају собу број 13, већина небодера у Њујорку нема 13. спрат, нема реда са сједиштима број 13 у авионима, а петак 13. није баш популаран ни као датум вјенчања.
Страх од петка 13. је уобичајен и стваран, али одакле долази?
По свој прилици, овај дан ће проћи као и сваки други. У ствари, може бити чак и мање богат догађајима од просјечног радног дана. Њемачка осигуравајућа кућа „Готер верзихерунг“, наводи да најмање пријављене штете има петком, осим недјеље.
У хришћанском западном свијету, страх од броја 13 повезује се са посљедњом вечером Исуса Христа и 12 апостола – 13 људи за столом, а један од њих је издан у петак.
Касније је број 13 постао генерално сматран несрећним изван овог контекста, наводи агенција ДПА.
У многим европским земљама петак је био „дан вјешања“, објашњава амерички психолог Стјуарт Вајз у интервјуу Америчком психолошком удружењу.
„Био је то дан када су људи у великом дијелу Европе објешени. И тако се то дешавало с времена на вријеме, једном или два пута годишње, постоји такав петак 13. и људи то примјећују“, рекао је Вајз.
Према Вајзу, који је написао неколико књига о празновјерју, они који се држе сујеверја, укључујући страх од петка 13, покушавају да стекну осјећај контроле и смање неизвјесност.
Другим ријечима, ако се нешто лоше деси на петак 13. – очекивали сте. Ако се људима деси нешто лоше у сриједу 11, то се сматра лошом срећом.
„Сујевјерје је вјеровање или пракса која није у складу са нашим разумијевањем науке“, каже Вајс, по професији психолог.
Он прави разлику између двије врсте сујевјерја: прва су научена или културолошка вјеровања, укључујући страх од црних мачака, пролазак испод мердевина и број 13.
Лична сујеверја се, са друге стране, стичу појединачно и обично путем покушаја и грешака, каже Вајс.
Она су посебно распрострањена међу спортистима, који воле да носе амајлију на мечевима или се држе својих малих рутина, увјерени да ће се исход утакмице промијенити ако то не ураде.
Ове ствари нам дају осећај сигурности у ситуацијама када немамо потпуну контролу, али нам је резултат од великог значаја. Начин на који формирамо лична сујеверја често је прилично насумичан, каже Вајс.
