Борачка организација Источно Ново Сарајево саопштила је да је 8. јун 1992. године најтужнији дан бораца Другог пјешадијског батаљона, Прве сарајевске механизоване бригаде и општине Српско Ново Сарајево јер је тога дана у одбрани својих породица и српске земље живот дало 16 бораца Војске Републике Српске, а њих 30 је теже и лакше рањено.
„На овај дан прије 32 године непријатељске снаге су напале положаје српских бораца на Мојмилу брду, у улицама Озренска, Загорска и Миликладска. Циљ знатно бројнијих непријатељских снага био је да овладају овим простором на којем је живјело већинско српско становништво, а тиме би имали под својом контролом насеље Лукавица и путну комуникацију“, подсјетили су из Борачке организације Источно Ново Сарајево.
У саопштењу се наводи да су, свјесни своје одговорности и да им се иза прве линије положаја налазе породице, борци пружили жесток отпор непријатељу, а бившим комшијама сврстаним у јединице зелених беретки и патриотске лиге нанесени су велики губици у људству.
„Борбе су непрекидно трајале цијели дан, у једном моменту су пробијени српски положаји, крвожедне комшије упадају у кућу Драшковића и убијају Драшковић Тодора, дијете од шест година које је сједило у крилу помајке, а њу рањавају и остављају живу да тугује. Исти дан снајперским хицем непријатељ убија тринаестогодишњу дјевојчицу Дијану Ћосовић. Консолидовањем снага српски борци успијевају да непријатеља врате и задрже раније успостављене линије“, истиче се у саопштењу општинске Борачке организације.
