Чланство Србије у ЕУ подржава 43 одсто грађана, резултат је најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, које је спровело Министарство за европске интеграције Србије.
Према овом истраживању, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, на територији Србије, без Kосова и Метохије, када би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате чланство Србије у ЕУ?“, против чланства би се изјаснило 32 одсто грађана, уопште не би гласало 13 одсто, а 12 % не зна шта би одговорило.
Подршка грађана реформама је као и претходних година остала висока, тако да двије трећине /65 одсто/ сматра да би реформе неопходне за улазак Србије у ЕУ требало спроводити због добробити грађана и стварања боље и уређеније државе.
На питање о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, које је давала ЕУ, 28 одсто испитаника је од понуђених одговора препознало да је ЕУ највећи донатор Србији, а иза њих се налазе Kина, Русија и Норвешка.
У саопштењу овог министарства се напомиње да су у периоду од 2000. до краја 2020. године ЕУ и њене државе чланице са 5,3 милијарди евра реализованих бесповратних средстава допринијели развоју Србије, а да су највећи билатерални донатори Њемачка, Шведска и Италија.
Трећина испитаника упозната је са чињеницом да се у Србији спроводе пројекти финансирани ЕУ средствима, посебно у областима заштите животне средине, образовања, здравства, науке и иновација, прекограничне сарадње, енергетике, културе, транспорта, пољопривреде, развоја приватног сектора, реформе јавне управе и правосуђа и унутрашњих послова.
У пограничним областима тај проценат је много већи јер чак половина испитаника /48 одсто/ зна да се у њиховим срединама спроводе пројекти у оквиру прекограничне сарадње, а више од 80 одсто њих се у потпуности или дјелимично слаже да виде конкретне резултате спровођења ових пројеката финансираних из фондова ЕУ.
Једнак је број грађана, 38 одсто, који сматрају да би и држава и они лично имали користи /или много користи/ од чланства Србије у ЕУ.
Највише користи од уласка Србије у ЕУ грађани сматрају да ће имати велике компаније, индустрија, мала и средња предузећа /35 одсто/, здравство /11 одсто/, школство /10 одсто/, те судство и социјална заштита /по седам одсто/.
С друге стране, 21 одсто грађана мисли да ће домаћа пољопривреда највише изгубити уласком Србије у ЕУ.
Борбу против корупције и реформу здравственог система /по 17 одсто/, бољу заштиту људских права, те реформу образовног система /по 12 одсто/ и реформу правосуђа /11 одсто/ грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Сљедеће по важности грађанима су унапређење пољопривреде /11 одсто/ и боља заштита животне средине /10 одсто/.
За највећи број грађана чланство у ЕУ представља могућност путовања унутар ЕУ /15 одсто/, више могућности запошљавања /14 одсто/, пут ка бољој будућности младих људи /13 одсто/, али за 13 одсто испитаника представља и ризик да изгубе сопствени културни идентитет.
У саопштењу се додаје да је занимљив податак да је највећи проценат грађана изразио спремност да, ако је то с циљем уласка у ЕУ, измијени досадашње животне навике, а то се односи на активности у свакодневном животу и да, на примјер, почне да одваја смеће за рециклажу, да плаћа кауцију за ПЕТ амбалажу, да штеди енергију и воду, па је њих чак 41 одсто се изјаснило да су за то спремни.
Трећина грађана наводи да би била спремна да мијења и своје радне навике са истим циљем, прије свега радно вријеме, дужину годишњег одмора, бенефиције које на послу има.
На питање у каквом би друштвеном систему вољели да живе, грађани као узор најприје наводе Швајцарску /25 одсто/, а потом Њемачку /20 одсто/ и Норвешку /14 одсто/.
