Количине серума против змијског отрова ограничене су у здравственим установама у Републици Српској, због повећаних потреба, али је у току процес набавке нових, речено је Срни у Институту за јавно здравство Српске.
Из Института су позвали грађане на повећан опрез, уз провођење раније објављених препорука и мјера предострожности које могу знатно умањити могућност уједа змија.
Опрез је потребан током боравка у природи, гдје треба избјегавати кретање кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија, као и високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће.
– Врло често угриз змије се деси при покушају њеног убијања или када им се људи из знатижеље превише приближе. Змије најчешће побјегну, а само у изузетним случајевима нападају – рекла је Срни портпарол Института Милка Мрђа.
Према њеним ријечима, код сумње на угриз змије отровнице потребно је мировање и избјегавање најмањег покрета, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати, односно фиксирати уз чврст предмет.
– Изнад мјеста угриза екстремитет треба подвезати средње јаким притиском да би се успорила венска циркулација и ширење отрова у организму. Важно је да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација – навела је Мрђа.
Из Института су напоменули да је општеприхваћен став да се раница не зарезује, не исисава отров и не ставља лед на мјесто угриза, већ да је неопходан хитан превоз особе у најближу здравствену установу.
На простору Републике Српске, према подацима Катедре за зоологију, еволуцију и генетику на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, поуздано живи 13 врста змија, међу којима три отровнице – поскок, шарка и планински шарган.
Највећи диверзитет змија регистрован је на подручју Требиња, гдје је поуздано забиљежено 11 врста, од којих је само једна отровница – поскок.
