Школа фудбала Фортуна из Мостара, која се такмичи у Кантоналној лиги, у сениорској екипи има и двојицу свештених особа – Енсара ефендију Вилу, имама у једном од мостарских џемата и свештеника Српске православне цркве Бранимира Боровчанина.
Крајем прошлог мјесеца на утакмици осмог кола првенства Херцеговачко-неретванског кантона између Мостара и Фортуне, у гостујућем тиму су у 55. минуту на терен заједно ушли Бранимир Боровчанин и Енсар Вила. Симболичном двоструком измјеном у тиму новајлије у кантоналном првенству, по први пут су уствари заиграли имам и свештеник.
Енсар ефендија Вила је имам у једном од мостарских џемата, а његов саиграч Бранимир Боровчанин – свештеник Српске православне цркве. Пријатељство се родило и прије него што су, иако у четрдесетим годинама, постали саиграчи, а додатно их је зближило то што су њихови синови дио исте генерације у Фортуни.
Прије седам година настала је Фортуна, пројекат бивших фудбалера Вележа Елвиса Ћорића и Мустафе Кодре, а након омасовљења и запажених резултата омладинских категорија, формиран је сениорски тим који се такмичи у Кантоналној лиги. Сврха су дружење и добра забава, па осим Бранимира и Енсара, за Фортуну данас играју некадашњи Вележови играчи Демић, Исић, Хусић и други…
„Не могу без своје бранше. Не могу говорити мимо оних оквира који су на неки начин успостављени. Најбитнија ствар сваком родитељу, па тако и мени свакако су наша дјеца. Идеја је потекла од тога да – пошто то треба да буде школа, да се мора основати и сениорски тим, те да се онда и ми активно укључимо ако дјеци желимо добро. И сами морамо дати допринос и максимум да то иде како треба. Зато смо се морали регистровати… Ја највише наравно због њега. Због свог, али и због друге дјеце. Препознао сам да се ради о квалитетној школи на челу са нашим тренерима. Дају све од себе, прије свега да одгоје нашу дјецу како треба, а онда и спортски резултати колико се остваре. Хвала Богу иде добро и на том плану. Није било двоумљења када сам лично ја у питању. Као и сваки други родитељ дајемо свој допринос. Играћемо и ми и на неки начин показати својој дјеци како се то ради“, рекао је имам Вила за агенцију „Анадолија“.
Сарадња Исламске заједнице и Српске православне цркве у Мостару дуго траје, па су Бранимир и Енсар имали прилику упознати се прије него што су им синови постали саиграчи.
„Брану сам знао од раније. Знао сам да се ради о вриједном човјеку који је ту и с нама који дијели све наше проблеме. И он има дјецу и неке нас заједничке ствари очекују у будућности. Велики и тежак изазов – одгој дјеце… Брана је супер момак. Супер лик. Заједно показујемо да можемо и да смо тимски играчи. Превазилазимо разлике које дијеле друштво. Спорт даје допринос на том плану. Ми смо дио лијепше приче. Драго ми је што је и он ту. Он је од самих почетака ту. Он је вјерски човјек који може дати пуно и на терену и поред терена. То се од нас и очекује“, додао је еф. Вила.
Служба Бранимира Боровчанина у Мостару дуго траје. Синови су од раног дјетињства показали љубав према фудбалу, па дилеме око избора спорта којим ће се бавити није било. Фортуну је мостарски свештеник препознао као најбоље мјесто за одгој, фудбалски развој и дружење својих синова.
„Од почетка када су Елвис Ћорић и Мустафа Кодро основали Фортуну, мој старији син је почео да тренира. Већ седам и више година смо у Фортуни. Осјећамо се прелијепо. Тренери су дивни. Неко су ко одгаја више него што тренира. Уживају ту. Дјеца уживају, а нама је то најважније. Како су дјеца расла, расли су и Фортуна и тренери. Дошли смо до прага да пријавимо и сениорску екипу, а у недостатку играча замолили смо тренера да играмо и ми. Мени је то био први званични меч у животу. Посебан је био улазак у игру са драгим ефендијом Енсаром. Симболичан наставак пута који гаје наши муфтија и владика. Пуно поштовања и љубави. Однос је заснован на правом и искреном пријатељству. Енсар и ја смо се угледали на њих. Прелијепа прича, диван рад и сви смо сретни и задовољни“, рекао је свештеник Боровчанин.
Након непотпуног деветог кола, Фортуна заузима четврто мјесто са 14 бодова. Све утакмице за играче – уједно рекреативце, су посебне, па се с нестрпљењем исчекује свака наредна. Дружење је, кажу, изнад свега. Тренинзи за сениоре се не одржавају.
