Центар за културу и информисање Источне Илиџе, организовао је данас у Kултурном центру Источно Ново Сарајево, свечану академију поводом Дана примирја у Великом рату, на којој су учествовали ученици Средње школе „28. јуни“.
Данашњи програм реализован је у три дијела, о Великом рату, егзодусу на Kрф и Видо, односно о „Плавој гробници“ и трећи о феникс цвијету „Наталијина рамонда“.
Предметни наставник туристичке групе предмета у школи „28. јуни“ Миланка Михајловић, рекла је новинарима, да ова школа већ неколико година обиљежава „Наталијину рамонду“, цвијет-симбол побједе у Великом рату.
Она је појаснила да је рамонда ендемски цвијет, који је пронашао Јосиф Панчић, а потом и Саво Петровић и тај цвијет је касније посвећен краљици Наталији.
Према њеним ријечима, тај цвијет расте на Kајмакчалану, управо тамо куда је пролазила српска војска. Овај цвијет може, као и феникс, да оживи увијек када га ставите у воду или на кишу.
„Срби не би били оно што јесу, да ни након примирја нису ратовали још два дана, све до 13. новембра. За данас смо припремили списак свих учесника добровољаца у Великом рату са простора БиХ, јер сматрам да ми Срби из БиХ, увијек помало остајемо на маргини, а овај дан се одавно слави у матици Србији“, навела је Михајловићева.
Она је подсјетила да је војвода Степа Степановић, ушао као велики ослободилац у Сарајево, гдје је дочекан са овацијама и цвијећем.
Директор Центра за културу и информисање Источне Илиџе, Божо Новаковић, подсјетио је да се обиљежавање овог дана на овим просторима одвија од прошле године.
„Циљ нам је да се сјетимо херојске улоге српске војске у Великом рату и да одамо почаст нашим храбрим прецима, као и да на младе генерације пренесемо њихов слободарски завјет“, рекао је Новаковић.
Иако најављен, историчар Слободан Шоја, због објективних околности није могао да учествује на академији.
Дан примирја у Првом свјетском рату, обиљежава се у цијелом свијету у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Њемачком, у француском граду Kомпјењеу.
Улога Србије у Првом свјетском рату, који је започео нападом Аустро-Угарске на Србију, као и њена огромна жртва од 1.248.136 погинулих или 28 одсто укупног становништва, 52 одсто мушког репродуктивног становништва и 63 одсто војне ефективе, били су од изузетног значаја за окончање најразорнијег рата свјетских размјера.
У Великом рату страдало је око 10 милиона људи, а рањено око 20 милиона.
Рат је трајао 50 мјесеци, а процјењује се да је у њему учествовало 70 милиона војника.
Сукоб је завршен поразом Њемачке и њених савезника, те нестанком три царевине – аустроугарске, руске и османске.
