Јул мјесец ове године био је најтоплији откад се врше мјерења. Забиљежена је и појава највећег броја тропских ноћи и дана у јулу – укупно 26, саопштено је из Републичког хидрометеоролошког завода. Вруће и топло биће и наредних дана, па љекари поново упозоравају – срчани удар или инфаркт миокарда један је од најчешћих узрока смрти на нашим просторима, а највећи дио дешава се управо у љетним данима.
Специјализоване студије и пракса на Клиници за кардио-хирургију УКЦ-а, показале су да се ризик од срчаног удара може повећати са повећањем температуре ваздуха, прије свега због повећаног атмосферског притиска с једне стране, али и повећане густине крви, односно хиперкоагулабилности, каже начелник Клинике др Никола Шобот
– Дехидаратација односно губитак течности гдје долази до згрушавања крви одн. хиперрискозности крви гдје се повећава шанса за ставрање крвних угрушака одн.тромбозе, имамо онда повећан ризик од настајања срчаних и можданих удара или долази до наглих промјена и ширењу и скупљању крвних судова до пуцања унутрашњег слоја крвног суда који представља један од основних механизама за настајање срчаног и можданог удара – каже Никола Шобот, начелник Клинике за кардио-хирургију УКЦ Република Српска.
У случају губитка свијети, вртоглавице и лошег уопштеног стања праћеног малаксалошћу, на терен први излазе љекари Хитне помоћи. Кажу да је то и најчешћи разлог како дневних тако и ноћних посјета, којих током једне ноћи има преко стотину.
-Овдје у станици нам се најчешће јављају због колапса, синкопа, праћених хипертензијом, тако и из истих разлога излазимо и на терен а ту су гастро тегобе – наглашава Јелена Раин из Службе Хитне помоћи Бањалука.
Најважнији је унос довољне количине воде и редовно узимање терапије, ако сте хронични болесник. Воду није потребно узети само када осјетите жеђ а њу не могу замијенити сокови или други напици.
– Оно што смо имали прилику да видимо и до чега доводе екстремне врућине јесте оптерећење на крвни систем гдје срчани болесници трпе и то нарушава једну делиактну равнотежу у којој се налази њихов организам који се ми трудимо да постигнемо кроз терапију и онда неки ектремни услови и нагле промјене доводе до нарушавања те равнотеже – додао је Шобот.
Ако на улици угледате човјека који губи свијест или непомично лежи, при указивању помоћи, оно што никако не смијете јесте да оставите човјека да лежи на леђима.
– Оно што је најбитније, а што већина ради јесте да се групише а то се не смиеј радити. треба осатвити простора, окренути на бок и звати нас, уколико се особа не може разбудити а и ако успијете да је разбудите, онда је доведите до нас – додала је Раинова.
Изузетно је важно постепено прилагођавање температуре нашег тијела спољашњој температури. Ако је напољу изузетно топло, а излазимо из климатизобане просторије, испод 20 степени, може доћи до изненадног грча, односно грчења артерија. То изазива двије ствари: или аритмије или директан инфаркт.
