Велики петак сматра се најтужнијим даном у години, а данас га обиљежавају католици, протестанти, англиканци, поједине православне цркве и неке мање цркве.
На Велики петак вјерници се присећају догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу, почевши од његовог извођења пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да га оптуже, па до викања јудејског народа: „Распни Га!“, као и ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“, умирања, уклањања са крста, помазивања миром, повијања тијела платном и полагања у гроб и постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тијело.
Велики петак је за католичке вјернике дан поста и немрса и једини дан у години када нема свете мисе, али се у црквама послије подне чита Крижни пут – односно пут страдања Христовог.
Одржава се и посебна спомен-молитва – муке Господње. Слиједи клањање Светом крсту, молитва вјерника и причешћивање. Не звоне звона, нема свирања ни пјевања.
Католичка црква на Велики петак посебно спомиње умируће, старе и болесне.
