Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац изјавио је да је злогласни логор „Силос“ у Тарчину сарајевски Аушвиц јер је ту 650 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од чега 24 није преживјело.
Кошарац је данас, када се навршава 29 година од затварања овог сарајевског казамата, рекао да се уз сјећање на милионе жртава стардалих у Холокаусту током Другог свјетског рата не смију заборавити ни страдалници у сарајевском Аушвицу и да те жртве опомињу да се такви злочини никада и никоме не смију поновити.
Он је истакао да посебну горчину носи срамна изречена казна за ратни злочин над српским цивилима у „Силосу“.
– Након предугог, маратонског судског процеса, од првобитних осам оптужених, другостепена пресуда изречена је шесторици српских џелата – укупно 42 године затвора. Срамота правосуђа на нивоу БиХ, које је и у овом случају показало да дискриминише српске жртве и да за њих нема правде – написао је Кошарац на Инстаграму.
View this post on InstagramA post shared by Staša Košarac (@stasa.kosarac)
Кошарац је указао да и данас, нажалост, постоје политичке тежње других да српском народу уређују начин живота, земље у којима живе, да на оспоравају традицију, културу, вјеру и образовање.
Он је истакао да на сличан начин данас страдају Срби са Косова и Метохије под режимом премијера самопроглашеног Косова Аљбина Куртија.
– Додатно је забрињавајуће што Сарајево жели да отвори врата бандиту Куртију, чија политика је осуђена и од међународне заједнице, укључујући и САД – рекао је Кошарац и упитао какву то поруку шаљу?!
Кошарац је поручио да је важно да се очува Република Српска и Србија, јер су јака Српска и јака Србија гарант опстанка српског народа на овим просторима.
– То никада није на штету других народа, јер ми не желимо ништа туђе, али не дамо своје – рекао је Кошарац.
Он је подсјетио да је на данашњи дан 1996. године, два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума, затворен концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева. Затворен је на исти дан, 27. јануара, као и злогласни Аушвиц 1945. године.
– „Силос“ је, према свједочењу бивших затвореника, имао све елементе Аушвица. У овом сарајевском казамату, око 650 српских цивила прошло је кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу. Њих 24 није издржало ту тортуру. Нису преживјели – подсјетио је Кошарац и додао да су у „Силос“ затварани само зато што су били Срби и што нису хтјели да се повинују тадашњој муслиманској власти.
Логор „Силос“ остаће упамћен као један од три највећа логора на територији садашње Федерације БиХ, али и један од 126 казамата за Србе на подручју ратног Сарајева.
Већина логораша који су дочекали слободу данас живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву – 27. јануара 1996. године, два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.
Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор „Силос“, који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора „Аушвиц“ из Другог свјетског рата.
У њему су углавном били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година, као и 11 жена од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац који је умро у „Силосу“ на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.
