Подриње је најбољи примјер вријеђања и минимизирања српских жртава над којима је почињен геноцид, рекао је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница Бранимир Којић.
Подсјетивши да су данас 32 године од муслиманског злочина над српским народом у Скеланима, Којић је упитао како другачије ако не геноцидом назвати оно што се дешавало у мјесту гдје је смрт сијана снајпером, гдје су људи тражили спас преко моста према Србији.
„Како другачије сем геноцидом назвати оно што је тај дан доживио Цветко Ристић који је остао без оца, мајке, сестре и брата? Братове кости још није пронашао и за то још нико није одговарао“, рекао је Којић Срни.
Он је подсјетио и на судбину породице Димитријевић, за коју је рекао да није ништа друго до геноцид, јер су на данашњи дан синови мајке Милице Димитријевић, српске хероине, убијени само зато што су жељели слободу као и свако дјете.
Којић је нагласио да је мали Александар имао само пет година, његов брат Радисав 12, а брат Славиша, који је рањен, 11 година.
Напоменуо је да су исти они који су мјесец дана раније напали Бјеловац у општини Братунац, затим Кравицу на Божић, наставили крвави пир у Скеланима у жељи да све православце побију и протјерају са ових простора.
Он је упитао да ли је могуће да за ово нико није одговарао, као и зашто нико није одговарао за смрт Гордане Секулић која је убијена метком у потиљак док је у наручју држала сина Ђорђа?
„Како се то назива, кадије суда неправде БиХ?“, пита Којић.
Према његовим ријечима, Срби не очекују правду од оваквог судства, али рачунају на то да ће њихови представници на свим нивоима власти донијети одлуку о непризнавању оваквог суда, јер ово је све осим правде и правичности.
„Док Србима пресуђују драконске казне због шамара, наши џелати ходају слободни, сједе на високим функцијама и за то примају плате из система Републике Српске коју сваким даном називају најпогрднијим именима“, напоменуо је Којић.
Он сматра да сваки Србин мора бити заштићен од Суда БиХ све док та институција вријеђа и минимизира српске жртаве јер ово је ништа друго до етничко чишћење и прекрајање историје.
Код Централног споменика за 305 страдалих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села од којих је 69 настрадало тог датума прије 32 године у нападу муслиманских снага.
Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.
Двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце. Рањено је 165 мјештана.
Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.
Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.
