Који су њихови ставови на питања о рату у Украјини? (Украјински пролазници гледају мјесто које је погодила руска ракета)
Подршка украјинском циљу остаје снажна широм Европе, упркос преокретима на бојном пољу. Међутим, европски гласачи све више сматрају да је наоружавање Украјине неопходно – не да би се постигла потпуна побједа на бојном пољу, већ да би се ојачала позиција Кијева у будућим преговорима са Русијом.
Научни центар Европског савјета за спољне односе, анкетирао је 19.566 људи у 15 земаља, током прве половине маја 2024. године. Тај центар је редовно спроводио истраживања о Украјини, али је ово први пут да анкетира и унутар саме државе, гдје налази да су подршка рату и побједи јаки, упркос причама о слабљењу морала.
Резултати анкете у Украјини
Укупно 34 одсто Украјинаца, тренутно каже да украјинском предсједнику Володимиру Зеленском вјерује „много“, док му још 31 одсто вјерује „прилично“ – што значи да су они који вјерују свом лидеру, бројнији од оних који нису са два према један.
На питање о највјероватнијем исходу рата, 58 одсто Украјинаца је предвидјело побједу Украјине, а 30 одсто је рекло да ће се завршити нагодбом.
Само један одсто очекује да ће Русија изаћи као побједник. Али већина преферира да уступи територију него да напусти суверенитет, дефинисан правом на придруживање НАТО-у и ЕУ.
Естонци вјерују у побједу Украјине, Италијани да не треба слати оружје Кијеву
Унутар 14 испитаних европских земаља, само је у Естонији преовладавало мишљење (38 одсто) да ће Украјина побиједити у рату. Ипак, већина у Шведској и Пољској жели да Европа помогне Украјини да се бори, док се сва њена територија не поврати.
Већина у Италији, Грчкој и Бугарској успротивила се слању оружја Украјини, до те мјере да су сматрали да је лоша идеја повећати снабдијевање Украјине оружјем. Све у свему, Италија се појавила као највећа велика европска сила, која најмање подржава Украјину.
Ипак, велика већина и даље подржава слање већег броја оружја Украјини, чак иако се жели само ојачати преговарачка позиција Украјине.
Средњој групи земаља, укључујући Чешку, Француску, Њемачку, Холандију, Шпанију и Швајцарску, недостаје национални консензус о рату и улози ЕУ. Ни у једној земљи, чак ни у оним најратоборнијим, није било подршке слању трупа у Украјину.
Уједињено Краљевство поуздани савезник Украјине
Укупно 69 одсто Украјинаца, рекло је да је потребно више оружја да би се одбранили, али то гледиште није довело до разочарања у ЕУ.
Седамдесет пет одсто Украјинаца сматра улогу ЕУ позитивном и да је чланство Украјине неопходно за побједу у рату.
Украјинци су замољени да наведу десет земаља према поузданости подршке својој домовини. Рангирали су Уједињено Краљевство на врху са 88 одсто.
Наводе да је Британија била „веома“ или „углавном поуздана“, затим Литванија са 77 одсто, иако се већина земаља на листи сматра поузданим.
Секретар одбране Лојд Остин са украјинским министром одбране Рустемом Умеровим
Ипак, трећина Украјинаца признаје да су јако забринути да ће САД склопити мировни споразум са Русијом без укључивања Кијева.
Анкета показује и да француски предсједник Емануел Макрон, није успио да убиједи Французе да га прате у његову личну транзицију, ка освајању много снажније проукрајинске позиције.
Једна трећина Француске је била за подршку Украјини у повратку изгубљене територије, друга трећина би радије гурнула Украјину ка преговорима о мировном споразуму са Русијом, док је последња трећина остала неодлучна.
Ставови истраживача
„Упечатљива ствар у вези са стањем јавног мњења, у односу на Украјину, јесте његова изузетна стабилност – док сукоб није замрзнут, у многим аспектима ставови јавности јесу“, рекао је коаутор извјештаја о истраживању и предсједник Центра за либералне стратегије Иван Крастев.
Коаутор и директор ЕЦФР-а Марк Леонард, истиче да нове анкете сугеришу да ће један од кључних изазова за западне лидере, бити помирење супротстављених ставова између Европљана и Украјинаца о томе како ће се рат завршити.
„Док обје групе препознају потребу за континуираним војним обезбјеђењем, како би се помогло Украјини да одустане од руске агресије, постоји дубок јаз око тога шта представља побједу – и шта је заправо сврха европске подршке“, каже Леонард.
Анкету је спровео „Датапракис“ са „ЈуГов“, „Норстат“, „Алфа Истраживањем“ и „Рејтинг групом“ у Бугарској, Чешкој, Естонији, Француској, Њемачкој, Великој Британији, Грчкој, Италији, Пољској, Португалу, Холандији, Шпанији, Шведској, Швајцарској и Украјини.
