Крњи Уставни суд БиХ донио је данас рјешење којим је утврдио да Влада Републике Српске, односно Радован Вишковић као предсједник Владе и Министарство трговине и туризма Републике Српске, односно Денис Шулић као министар, нису извршили одлуку овог суда од 11. јула 2024. године у вези са продајом земљишта на Јахорини.
У саопштењу Уставног суда БиХ наводи се да се ово рјешење доставља Тужилаштву БиХ на даљње поступање у складу са законом.
Подсјећају да је одлуком Уставног суда број усвојен захтјев 13 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и утврђено да Одлука о начину и условима продаје непокретности у својини Републике Српске које се налазе у оквиру посебног подручја Јахорина јавним надметањем – лицитацијом није у сагласности с одредбама Устава БиХ.
Крњи Уставни суд је данас разматрао и захтјев четири делегата Дома народа Парламентарне скупштине БиХ за оцјену уставности чланова 3, 4 и 6 Закона о имунитету Републике Српске.
– Одлуком је утврђено да прописивање имунитета од кривичне одговорности за носиоце извршне власти у члану 3 није у складу са Законом о имунитету БиХ, а, слиједом тога, ни с Уставом БиХ. Наиме, Закон о имунитету БиХ не прописује имунитет од кривичне одговорности за носиоце извршне власти, већ само имунитет од грађанске одговорности за оно што учине приликом вршења службе – наводи се у саопштењу.
Додаје се да је Уставни суд закључио да давање имунитета од кривичне одговорности носиоцима извршне власти није оправдано „преовлађујућим јавним интересом“ да би се могло одступити од једног од основних принципа владавине права којима је прописана једнакост починилаца кривичних дјела.
– Уставни суд је утврдио и неуставност одредби чл. 6 и 7 Закона о имунитету Републике Српске зато што су тим одредбама редовни судови у потпуности искључени из одлучивања о питању имунитета, те није омогућена двостепеност у одлучивању, што је у супротности са Законом о имунитету БиХ, а, слиједом тога, и с Уставом БиХ – наводи се у саопштењу.
Подсјећамо, Закон о имунитету Републике Српске предвиђа да изабрани представници у законодавној и извршној власти у Народној скупштини, Влади и предсједник Републике, не могу одговарати за дјела учињена у вршењу службених радњи, односно свих послова који су у опису извршних органа власти.
