Књижевно вече Бранимира Бата Радовића

Бранимир Бато Радовић објавио је шест књига, романе „Траг“ и „Расути бисери“, поеме „Жбир“ и „Зоран“ и збирке пјесама „Игле“ и „Она“.

Бранимир Радовић се досад опробао у различитим књижевним формама. Његов литерарни првенац је поема „Зоран“, која се састоји од четрнаест потресних пјесама, писаних римованим дванаестерцем. Централни мотив поеме је мајчин бол.

Након поеме, услиједила је збирка „Игле“. У књизи је сабрано тридесетак пјесама, сврстаних у четири циклуса: „Љубав на пијеску“, „Немир“, „Милост“ и „Игле“. Пјесме су настале с циљем да читаоцу скрену пажњу да на то да је важно да човјек истраје у ономе што жели и да је, првенствено, он је тај који држи судбину у својим рукама.
Збирка сонета „Она“ садржи седамдесет два сонета, а чији су мотиви љубав и чежња.
Радовић се опробао и као романописац. Његово прозно дјело „Траг“ написано је у првом лицу. Аутор је радњу романа смјестио у Црну Гору, пред крај 20. вијека, а у њему описује живот војника и њихових старјешина.

Смјештен у периоду посљедње двије деценије двадесетог вијека, роман „Расути бисери“ говори о пријатељствима прекинутим усљед различитих околности, те важности њиховог очувања. Преплићући приче из младости и сјећања на пријатеље из студентских дана са каснијим догађањима, аутор свједочи о различитим животним искушењима своје генерације.

Посљедња објављена књига Бранислава Радовића је поема „Жбир“ која говори о моралним вриједностима. У романопоеми „Жбир“ како ју је назвао рецензент Слободан Ристовић, скоро сви актери су наелектрисани различитим струјањима, од оних моралних до оних који нису из те пјесме.