Насловна Најновије Лавров: Након бомбардовања 1999. године, Запад и данас жели да понизи Србију

Лавров: Након бомбардовања 1999. године, Запад и данас жели да понизи Србију

76
0

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да је највећи раздор у УН кога може да се сјети у свом животу био 1999. године, када је Београд бомбардован без икакве расправе у Савјету безбједности.

То је, према његовим ријечима, био један од тренутака када се осјећао као да губи контролу над догађајима и један од највећих ломова између Русије и САД.

– То је било најгрубље кршење међународног права и обавеза чланица ОЕБС-а. Трајало је 78 дана, али је Москва на крају успјела да предложи рјешење за престанак сукоба – рекао је Лавров.

Он је навео да САД нису криле своје планове да нападну СР Југославију без обраћања УН, тако да Русија ионако није имала контролу над ситуацијом.

– Зато је боље не постављати нереалне циљеве, поготово у ситуацијама када сте чинили све да спречите агресију, као што је било у Ираку и Србији – рекао је Лавров за ТВ „Звјезда“, преноси „РТ Балкан“.

Он је указао да је Русија послије помогла да се састави Резолуција 1244, али сада не функционишу мировни споразуми закључени у тој резолуцији из 1999. године.

Лавров је нагласио да Запад и данас, 26 година послије, покушава да натјера Србију да „прогута понижење“ и призна такозвану независност Косова проглашену 2008. године.

Он је оцијенио да је управо тај „понос“ Запада одговоран и за садашњи сукоб у Украјини, као и за слом руско-америчких односа у посљедњих неколико година.

– Дипломатија вам је као живот. Није све тако једноставно. Али морамо живјети и радити – закључио је Лавров.

НАТО агресија на Србију и СРЈ почела је 24. марта 1999. године и трајала је 78 дана, а страдало је 2.500 људи, међу којима је велики број цивила уз огромна материјална разарања, уништење инфраструктуре и привреде земље.

ИЗВОРсрна
Претходни текстВучић: Очекујем да надлежни органи од сада раде свој посао
Сљедећи текстСавјет безбједности УН позвао на политички дијалог у БиХ и очување мултиетничке демократије