У Бањалуци је синоћ изведена монодрама „К`о камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана“, коју, према тексту Драгане Мандрапе, игра глумица Љиљана Чекић.
Мандрапа је истакла да то није само прича о страдању херцеговачких Срба у Другом свјетском рату, него и о животу, те како након свега што преживи човјек мора да крене даље.
Мандрапа, која је професор српског језика и књижевности у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Новом Сарајеву, изјавила је Срни да је причу своје мајке жељела да претвори у монодраму како би сачувала сјећање на страдање, не само једне породице, него и Срба у рату.
– Успјела сам прикупити много грађе и била је идеја да се направи прича о страдању херцеговачких Срба, а с обзиром на то да сам и ја у посљедњем рату доживјела личну трагедију, прича се повезала сама од себе – рекла је Мандрапа.
Она је истакла да се у животу не може ићи даље ако се са собом носи мржња.
– То тако не може. Тако нас је одгајала мајка, без обзира на страшне трауме које је преживјела није нас оптеретила тиме, одгајала нас је да не идемо у живот са мржњом. Тако сам ја одгајала и своје дијете – да треба славити живот – рекла је Мандрапа.
Мандрапа је напоменула да свако носи свој крст, као и да постоје много теже приче од њене, али и да је схватила да јој је дужност да преноси сјећања на будуће генерације.
Предсједник Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ из Бањалуке Жељко Вујадиновић рекао је да је одбор овог друштва продуцент монодраме „К`о камен – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана“, која има вишеструки значај, јер говори о континуитету страдања српског народа у ратним дешавањима у 20. вијеку.
– Са друге стране, на свој начин ова монодрама говори и о бесмислености самог тог рата и колико су разорни и тешки ти грађански ратови и међукомшијски сукоби засновани на бази вјерске нетолеранције – истакао је Вујадиновић.
Премијера монодраме изведена је пред многобројном публиком на сцени „Петар Кочић“ у Народном позоришту Републике Српске.
