Пореска управа Републике Српске лани је прикупила 4,042 милијарди КМ јавних прихода, што је први пут да је током једне године прикупљено више од четири милијарде КМ, чиме је план премашен за седам процената, изјавио је директор Пореске управе Горан Маричић.
Маричић је у интервјуу Срни навео да су прикупљени јавни приходи у прошлој години за 432 милиона КМ или за 12 одсто већи него у 2023. години или за око 940 милиона КМ више него у 2022. години.
– Овако добри резултати у наплати јавних прохода резултат су повећања ефикасности рада Пореске управе и спровођењу активности на унапређењу пореске дисциплине, повећања степена одговорности пореских обвезника, што директно утиче на смањење сиве економије. Ту су и мјере Владе које су довеле до повећања броја запослених, а повећане су и плате, што је директно довело до повећања пореза на доходак и доприноса – појаснио је Маричић.
Он је додао да је то довело и до повећања пореза на добит за неких 89 милиона КМ у прошлој у односу на претпрошлу годину, што указује и на позитивно пословање правних лица.
СМАЊЕН ПОРЕСКИ ДУГ
Маричић је навео да је у прошлој години дошло до смањења пореског дуга према Пореској управи за 85 милиона КМ у односу на 2023. годину, те да тренутно износ дуговања износи око 650 милиона КМ.
– Значајан дио смањења дуга је посљедица наплате дуга. Дио је због застаре, а дио отписан због доношења правоснажног рјешења о стечајним или ликвидационим поступцима, јер се дуг није могао у потпуности наплатити из стечајне масе – навео је Маричић.
Према његовим ријечима, ако се посматрају приходи по врстама, видљиво је да су у прошлој години доприноси наплаћени од око 2,5 милијарди КМ или 13 процената више него у 2023. години, односно више за неких 300 милиона КМ.
– Од тога је око 180 милиона КМ више наплаћено за Фонд ПИО, што је повећање од 14 одсто у односу на годину дана раније, а за Фонд здравственог осигурања је наплаћено више за 92 милиона КМ – рекао је Маричић.
Он је нагласио да је код директних пореза ситуација таква да је наплаћено више за 23 одсто у прошлој у односу на претпрошлу годину, порасла је наплата пореза на добит и наплаћено је 454 милиона КМ, порез на доходак наплаћен у висини од 412 милиона КМ или за 72 милиона КМ више него у 2023. години.
ПОВЕЋАЊЕ ПОРЕСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ
Маричић је истакао да су сви ови подаци добри и захваљујући смањењу сиве економије и повећању пореске дисциплине.
– Управо су то неке од активности које је радила Пореска управа како би се смањила сива економија, а свакако треба истаћи и повећање свијести самих пореских обвезника о неопходности измирења пореских обавеза. Неопходно је да схвате да своје пословне амбијенте, односно циљеве, не остварују у смислу избјегавања плаћања пореза, а и створена је и лојална конкуренција на вишем нивоу него што је била раније, што је мотивисало привреднике да измирују обавезе – рекао је Маричић.
Он је навео да је један од стратешких циљева Пореске управе да смањи принудну наплату, да у већем проценту иде добровољна наплата – да сами порески обвезници пријављују и измирују своје обавезе онако како је то прописано.
Маричић је додао да и поред тога постоји одређени број појединаца који не поступају према позитивним прописима и покушавају избјећи законом утврђене обавезе.
– Позивам јавност да пријаве све неправилности ако постоје на адресе Пореске управе које могу наћи на нашој интернет страници и телефоне. Циљ Пореске управе није кажњавање, него да створимо што боље услове у том административном дијелу да порески обвезници што лакше измирују своје обавезе – истакао је Маричић.
Он је међу примјере гдје грађани могу учествовати у контроли плаћања пореских обавеза и смањења сиве економије тај да се контролише валидност рачуна који се издају у оквиру новог поступка фискализације, гдје се скенирањем кода може видјети да ли је валидан рачун који је издат на основу промета робе и услуга, односно да ли је евидентиран на серверу Пореске управе.
РАД СЕКТОРА КРОЗ ТРИ ОДЈЕЉЕЊА – ОНАКО КАКО ИДЕ УТВРЂИВАЊЕ ПОРИЈЕКЛА ИМОВИНЕ
Маричић је навео да Сектор за утврђивање поријекла имовине и посебног пореза на имовину организационо чине, а тако иде и процес утврђивања поријекла имовине – прво одјељење за оперативни ризик и аналитику, затим друго је одјељење за претходни поступак и треће је одјељење за саму контролу.
– Ми смо у првој фази тог поступка, а то је рад овог првог одјељења за оперативни ризик и аналитику. За више стотина хиљада грађана Републике Српске, физичких лица, који су резиденти у Српској, извршили смо прикупљање свих финансијских података релевантних за утврђивање поријекла имовине из институција Српске и заједничких институција БиХ. Значајан број података смо добили из иностранства – рекао је Маричић.
Према његовим ријечима, то је урађено како би се видјело да ли у законом предвиђеном року до три године има повећање имовине, односно да ли постоји разлика повећања имовине у односу на пријављене приходе Пореској управи.
– Анализом тих прикупљених података утврђено је 1.450 субјеката који имају повећање имовине за преко 300.000 КМ, што прелази у другу фазу поступка, а то је претходни поступак у којем имамо 21 пореског обвезника. Углавном се у претходном поступку прикупљају подаци из иностранства. Треба да видимо да ли је то фактички повећање имовине коју порески обвезник не може доказати као легалан приход или приход који је опорезив – навео је Маричић.
Он је нагласио да то не мора значити да је неко имао неплаћених обавеза на основу тих прихода или да су то нелегални приходи, него се на бази свих тих података уђе на ефикаснији начин у фазу контроле пореског обвезника како би се таквом физичком лицу дало право према прописима да учествује у поступку са доказима до којих Пореска управа није могла доћи.
– Имамо доста легалних прихода који нису опорезивани и немамо их у нашим евиденцијама – додао је Маричић.
Он је рекао да ће имати комплетну документацију када добију све очекиване податке, те да ће онда вјероватно неко од тих физичких лица прећи у саму контролу и утврђивање посебног пореза, као и утврђивање да ли је било нелегално стечене имовине.
– Све то је сложен посао и ми смо се, како то одређује закон, опредијелили да имамо системски приступ према свим грађанима Српске, да се не бавимо појединцима, да искључимо сваки субјективни однос и да имамо објективан приступ, те да на бази параметара који дефинишу одређене ризике за појединце на објективан начин можемо притупити утврђивању поријекла имовине – навео је Маричић.
