У Улици Васе Мискина у Сарајеву 27. маја 1992. године, према верзији ратних муслиманских власти, експлодирале су четири гранате, од којих је 16 особа погинуло, док је 108 рањено.
Истог дана делегација СДА је напустила конференцију у Лисабону, гдје се од 21. маја преговарало о уставном уређењу БиХ, а већ 30. маја услиједиле су дугогодишње санкције УН према СР Југославији.
Била је то матрица према којој је увијек пред важне међународне конференције о БиХ, долазило до масакра, попут Улице Васе Мискина, Маркала и Тузланске капије.
Некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Томо Kовач, свједочио је да су свјетски обавјештајци све вријеме знали да Срби нису починили масакр у реду за хљеб у Мискиновој, као ни послије на Маркалама.
Граната на цивиле у Мискиновој, није могла бити испаљена са српских положаја, а масакр на Маркалама су припремали и извршили инжењери намјенске индустрије окупљени око Заима Бацковића, због виших политичких и идеолошких циљева и то су страни обавјештајци знали.
Kовач је навео да је у некадашњој Улици Васе Мискина те 1992. године, постојао стан Државне безбједности из ког је направљен статичан снимак догађаја, без хаоса и панике, под углом од 45 степени.
И на суђењу првом предсједнику Републике Српске Радовану Kараџићу, вјештаци одбране успјели су да докажу да је „примитивни МРУД покосио те људе“.
МРУД је противпјешадијска мина распрскавајућег усмјереног дејства југословенске производње.
Четири мјесеца касније у Лондону, појавио се извјештај УН, који је довео у питање верзију према којој су за трагедију одговорне српске јединице у Сарајеву.
