Двадесет и други октобар је 1998.године проглашен Међународним даном пажње посвећене муцању и говорним манама, те се тим даном жели јавности приближити и појаснити проблем муцања и осталих говорних мана.
Обиљежавањем овог дана жели се сензибилизовати јавност да муцање не смију омаловажавати, јер оно за многе не представља само поремећену говорну течност, већ и бројне негативне осјећаје везане уз говорне ситуације.
Муцање је поремећај говора у којем је нормалан ток говора прекинут честим понављањем или продужавањем говорних звукова, слогова или ријечи или особа не може почети говорити. Погађа особе свих доби, али најчешће је код дјеце у доби између 2 и 6 година. Дјечаци трипут чешће муцају него дјевојчице. Већина дјеце ипак прерасте своје муцање, те се процјењује како мање од 1% одраслих муца.
Муцање може утицати на различите аспекте комуникације. Особе које муцају могу имати тешкоћа у течном изражавању, што може довести до стигматизације и проблема у социјалним ситуацијама. Међународни дан пажње посвећен муцању, има за циљ смањити стигму око ове потешкоће, те подстаћи разговор о томе како подржати особе које муцају и побољшати квалитет њиховог живота.
