У Комленцу у Козарској Дубици, родном мјесту народног хероја мајора Милана Тепића, данас ће бити обиљежена 31 година од његове погибије у Бјеловару, када је током борби са хрватским паравојним јединицама дигао у ваздух касарну ЈНА, не желећи да непријатељу преда складиште са оружјем.
Мајор Милан Тепић /1957-1991/ погинуо је 29. септембра 1991. године, када је током борби са хрватским паравојним јединицама дигао у ваздух касарну ЈНА у Бјеловару, не желећи да непријатељу преда складиште са оружјем.
Због овог чина, Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја.
Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске установила је посебан Орден за заслуге у рату „Милан Тепић“.
Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, ради спречавања предаје оружја и муниције припадницима хрватске паравојне формације ЗНГ /зенге/, разнио је магацин са 170 тона експлозивних средстава.
Том приликом, страдали су и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.
– Једном људи дају ријеч – она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – написао је у посљедњем писму мајор Милан Тепић.
У Комленцу, код Козарске Дубице, Тепићевом родном мјесту, сваке године се обиљежава дан његове херојске погибије.
Војник Стојадин Мирковић 1999. године одликован је постхумно Орденом за заслуге у области одбране и безбједности првог степена.
Његови посмртни остаци су у јулу 1995. године сахрањени у родном селу Доње Лесковце, код Ваљева, гдје му је 2013. откривена и спомен-биста.
Прије неколико година, град Ваљево постхумно му је додијелио највеће признање „Септембарску повељу“, а и једна улица у том граду носи његово име.
Хрватска страна потврдила је губитак 11 војника током експлозије на Беденику, због чега су из освете стријељали команданта страже на том објекту старијег водника Ранка Стевановића.
За злочине над припадницима ЈНА, у то вријеме једине легалне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем је саставу тада формалноправно била и Хрватска, готово нико није осуђен.
