Руско Министарство иностраних послова у најновијем извјештају о случајевима величања нацизма, ширења неонацизма и других пракси, констатује да се представници српског народа у БиХ налазе под највећим ударом, а да помирењу не доприноси активност тзв. високог представника.
Према наводима МИП-а Руске Федерације, помирењу државотворних народа не доприноси активност тзв. високог представника, који до данас има „спољни протекторат“ над БиХ.
Тако је, као одговор на одбијање српског народа да призна валидност „геноцидних“ пресуда Међународног суда за бившу Југославију, укључујући и покушаје да се искористе за учвршћивање тезе о „колективној одговорности“ тзв. високи представник је, мимо парламентарне процедуре, унио у Кривични кодекс земље измјене, које предвиђају кривичну одговорност за „негирање геноцида“, који, суштински омогућавају гоњење српских активиста.
Притом, додаје се у извјештају, постојање до данас спољног протектората оличеног у Канцеларији тзв. високог представника, у потпуној је супротности са принципима правне државе.
Акти тзв. високог представника су, заправо, искључиве одлуке страног грађанина, које имају примат у односу на законе и на њих не може бити уложена жаба, укључујући у судском поступку, наглашава се у извјештају МИП-а.
Ово се дешава усљед тога, што судски систем БиХ и без тога одликује висок степен политизације и етничке оријентисаности, преноси „Спутњик“.
Конкретно, 70/80 одсто свих случајева ратних злочина током оружаног сукоба отвара се против представника српског народа. Злодјела представника других етничких народа често се игноришу, наводи се у извјештају.
Поред физичког насиља и мржње на националној основи, напомињу из руског МИП-а, Срби се суочавају са супротстављањем власти Федерације БиХ њиховом повратку и поновном успостављању својих права на имовину у којој су живели пре оружаног сукоба.
Истиче се и да су у муслиманско-хрватској Федерацији БиХ уз допуштење локалне политичке елите, евидентни и покушаји приказивања у другачијем свјетлу нацистичких помагача.
У градовима са превасходно бошњачким становништвом, након оружаног сукоба 1992-1995. године у њихову част преименован је дио улица, које су носиле имена југословенских партизана и антифашиста, наводи се у извјештају.
Истиче се да се руководство и становништво Републике Српске и српски народ у БиХ залажу против ревизионизма и ревидирања резултата Другог свјетског рата, активно пропагирајући антифашистичке идеје.
Констатовано је да ситуација у БиХ, поводом ширења неонацистичке идеологије и различитих облика нетрпељивости током посљедњих година, није претрпјела принципијелне промјене.
Општа атмосфера напетости у односима државотворних народа, доводи до тога да одређене групе становништва постају жртве манифестације нетолеранције остатка друштва, наводе из руског МИП-а и истичу да се под највећим ударом налазе представници српског народа, да се дешавају пљачке и скрнављења православних гробаља и цркава.
У саопштењу се истиче да представници бошњачке политичке елите, промовишу тезе о борби против окупатора и о „спољној агресији“ како у годинама рата, тако и деведесетих година прошлог вијека, бацајући акценат на то да су у оба случаја успјели да одбране „јединствену и недјељиву“ БиХ.
Повремено, додају из руског МИП-а, у БиХ се догоде сукоби навијача фудбалских клубова, а током посљедњег сукоба бошњачких и хрватских навијача, Хрвати су више пута користили нацистичку симболику, а и данас узвикују усташке, као и пароле других хрватских ратних злочинаца.
Наведене оцјене понашања, дио су свеобухватног годишњег извјештаја објављеног на сајту Министарства иностраних послова Русије „о ситуацији са величањем нацизма, ширењу неонацизма и других пракси, које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с њима повезане нетрпељивости“.
