Његови шаховски почеци датирају још из времена када је као дјечак живио у селу Рађевићи.
Преласком у Сарајево напредовао је и шаховски.
– Нисам се никад шахом бавио професионално, али је та древна игра мудрих толико ушла у мене да сам се са шахом јутром будио и касно ноћу лијегао на спавање. Био је моја највећа љубав и опсесија неријетко и на личну и породичну штету. У шаховском клубу проводио сам више него код куће и у породици. Супруга ми је говорила да сам више са шахом него са њом?! Због тога никад нисам зажалио. Јер, шах је постао и још је саставни дио мога живота – нагласио је Ашоња.
Играо је и велике и мале турнире, а најдражи му је наступ на Свјетском шаховском првенству у Београду 2010. године.
– Са радошћу и тугом ишао сам и на бројне меморијалне турнире. Радост је долазила у томе што сам имао прилику да играм у част неког мог шаховског друга, а туга што је углавном рано отишао са шаховске сцене и од нас, његових пријатеље и познаника. Иако су ме стигле године, још се не предајем и само у овој години сам организовао 25 шаховских турнира. И даље као предсједник водим Шаховски клуб Хендикеп у Источном Новом Сарајеву и секретар сам и активни члан Шаховског клуба Горски Термаг у Рогатици – додао је Ашоња.
Признања
Момир Ашоња уз шах ангажован је и у другим областима доступним његовим могућностима. Све ради на волонтерској и аматерској основи о чему свједочи и признање за најуспјешнијег волонтера Српске за 2020. годину. Предсједник је Градске организације слијепих и слабовидих лица у Источном Новом Сарајеву. Добио и златну плакету од Савеза слијепих и слабовидих лица Републике Српске. Ту су и бројне плакете, захвалнице и пехари са шаховских турнира, али и признање за спортисту инвалида Српске за 2016. и 2018. годину. Ту су и бројна признања за најбољег спортисту и спортског радника града и општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа почев од 2009. до 2020. године.
Пише: Сретен Митровић
