Навршене су 32 године од још некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша, која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања „Међународног фестивала дјетета“, који је тог дана требало да почне у Шибенику, да би то исто јутро, 21. јуна 1992. године безобзирно напала српске положаје и заузела седам села.
Био је то први већи напад војних снага Хрватске на Републику Српску Крајину /РСК/, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Савјет безбједности УН 30. јуна исте године донио је Резолуцију 762 којом је осудио акцију и тражио повлачење хрватских снага на почетне положаје, што је Хрватска игнорисала без икаквих посљедица.
Умјесто да њихова тијела врате породицама, хрватске власти присилиле су српске заробљенике да их баце у крашку јаму у коју је бацано смеће, док је Хрватска радиостаница Сплит, у маниру крајњег цинизма, више пута емитовала имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са разним псовкама.
Тек мјесец дана касније, од 17. јула до 1. септембра исте године, хрватска страна је српској посредством УНПРОФОРА предала 21 тијело, које је било несахрањено или сахрањено ван крашке јаме, док су из јаме кости извађене уз помоћ спелеолога.
Извађене људске кости помијешане са костима животињског поријекла спаковане су у 20 врећа, што је умногоме отежало идентификацију.
Од дијелова костију и дијелова тијела српска страна саставила је 40 посмртних остатака, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на Новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе.
Послије пада РСК ни међународна заједница, ни хрватска држава нису показали никакав интерес да ти посмртни остаци буду ексхумирани и идентификовани савременијом ДНК-а методом.
Седамнаест преживјелих заробљеника су, након мучења у затворима „Кулине“ у Шибенику, „Лора“ у Сплиту и „Керестинац“ у Загребу, размијењени у Неметину 14. августа 1992. године.
Злочин на Миљевачком платоу су починиоци забиљежили и на видео-траци, која се непосредно послије тога, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео- клубовима широм Европе.
Након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је у септембру 2014. године осудио двојицу припадника Хрватске војске Анту Бапца на три године и осам мјесеци и Мишу Јаковљевића на три године затвора, због убиства једног ратног заробљеника – Мирослава Суботића, припадника ТО РСК из книнског села Ервеник.
Та казна је потврђена и пресудом Врховног суда Хрватске од 6. септембра 2017. године.
За злочин на Миљевачком платоу, без обзира на обиље валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима, пред Хашким трибуналом нико није процесуиран, наводи „Веритас“.
