Посљедња дионица обилазнице око Београда, од Стражевице до Бубањ Потока у дужини од 9,74 километара, свечано је отворена вечерас у 19 часова, док ће за саобраћај бити пуштена од сутра у 9 часова.
За пет година смо урадили више него неко за 27 година. Очекивао сам да буде брже, али имали смо много проблема са експропријацијом – рекао је Вучић и додао:
– Врло је важно за целу земљу. Биће то најпрометнија, најважнија саобраћајница. Ово је велики дан, баш сам поносан. Завршили смо још једну ствар.
Вучић је потврдио да ће од 9 часова обилазница бити отворена за саобраћај, те је најавио да ће сутра бити потписан уговор за изградњу обилазнице око Крагујевца.
– Сутра најавјујемо српске компаније удружене у велики конзурцијум, радиће обилазницу око Крагујевца, 22 километра. Сутра Влада то одобрава и потписује се – рекао је Вучић и додао:
– Крајем септембра отварамо ауто-пут Рума-Шабац. До Шапца ће требати 45 минута вожње и онда се наставља изградња брзе саобраћајнице до Лознице.
Истакао је да ће аутопут Чачак-Краљево бити готов следеће године.
– То су велике ствари. Морамо такође и да чувени ‘Смајли’ завршимо, од Бачког Брега, Сомбора, Врбаса, Србобрана, Бечеја, Кикинде, да спојимо мађарску границу на нашој најзападнијој тачки са њима са границом са Румунијом – истакао је Вучић и додао да се тиме “доста урадило“ у Војводини, уз пут Београд-Зрењанин и Зрењанин-Нови Сад, што би већ требало да пројектују кинески стручњаци.
– Кад погледате, ‘Карађорђе’, то је од Младеновца и Лазаревца у два крака, затим Рача, Деспотовац, Бор. Тиме вам је Бор од Београда на сат и по времена лагане вожње. Све је другачије сада у Србији.
Истакао је да се на тај начин показује и брига за инвеститоре.
– Лакше је одмах и за њих, више можемо и да развијамо и здравство и социјалне политике, да помогнемо породицама и тако даље. Сви инвеститори желе да буде на потезу Шид-Београд или Нови Сад-Београд – рекао је Вучић.
Десет километра од Макрешана ка Трстенику биће завршено до краја октобра, потврдио је министар саобраћаја, инфраструктуре и грађевине Горан Весић.
После више од 30 година градње, од Батајнице до нишког ауто-пута код Бубањ Потока, моћи ће да се стигне ауто-путем у пуном профилу, то јест са укупно шест саобраћајних трака, у дужини од 47 километара.
Завршетком обилазнице око Београда преусмерава се саобраћај са преоптерећене основне мреже градских саобраћајница на обилазницу, што доприноси скраћењу времена путовања за транзитне токове, смањењу броја саобраћајних незгода, трошкова експлоатације возила, штетних гасова и буке од возила на ужем градском подручју, кажу у Путевима Србије.
Моћи ћемо да будемо атрактивни док Бугари не изграде други и трећи мост на Дунаву, за све оно што иде ка Турској. Важно је да изградимо што је могуће више, ова обилазница је спас и живот нам значи. Прихватаћемо много више саобраћаја, имаћемо много више новца у нашој каси за изградњу путева – додао је.
Директан улаз на ауто-пут сада има Бели Поток, Јајинци…
Председник се дотакао и наставка градње до Панчева.
– Ово је највећа петља у Србији, већа од Мостарске петље. Верујем да ћемо успети да пронађемо новац да направимо и тај велики друмско-железнички мост преко Дунава како бисмо имали цео прстен и пут спојили са Панчевом. Сада имамо три четвртине прстена.
– Да завршимо све то 2028. године и биће добро. Ово је најкомпликованији и најскупљи мост – додаје Вучић.
Свечаном отварању присуствовали су и премијерка Србије Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали, министар саобраћаја, инфраструктуре и грађевине Горан Весић, градоначелник Београда Александар Шапић, амбасадорка Кине у Србији Чен Бо…
– Од данас па на даље возила која путују из источног правца кроз Београд могу да заобиђу град што је свакако повод за славље како за њих тако и за возаче који возе кроз град – истакао је потпредседник компаније Поwер Цхина Ли Шаушен.
Након његовог обраћања, реч је добио амбасадор Азербејџана у Србији Камил Касијев.
– Наша привредна сарадња се развија и има велики потенцијал, а чему сведочи овај пројекат. Током неколико последњих година привреда Србије показује одржив раст упркос пандемији и кретањима у светској економији. Поносни смо што компанија из Азербејџана доприноси привреди Србије. Ове чврсте везе пријатељства тестиране су временом и чврсто су засноване на међусобном поштовању, посебно на оне који се односе на суверенитет и територијални интегритет. Србија је данас један од најближих партнера Азербејџану у Европи.
Амбасадорка Кине у Србији Чен Бо честитала је Србији на отварању обилазнице.
– Данас је велики дан не само за Београд, него и за кинеско-српску сарадњу. Посетила сам градилиште неколико пута и имала прилику да сведочим изузетним напорима које су инжењери и радници из Кине, Србије и Азербејџана уложили у изградњу овог великог пројекта.
– Соучавали смо се са многим изазовима, као што је пандемија, раст цена грађевинског материјала и енергетска криза. Али заједничким напорима, остварили смо успех – закључила је Чен Бо.
Председник Србије Александар Вучић захвалио се компанијама и амбасадорима на почетку свог обраћања.
– Још много тога нас чека да заједно урадимо – нагласио је.
– Ова обилазница градила се епски, мучно и дуготрајно. Још давних седамдесетих година започело се са плановима саобраћајног прстена око Београда. Данас на Видовдан јасније него икада видимо шта и овај и сви други пројекти значе за Србију и наш главни град.
Предсjедник је предложио да обилазница добије име по Милутину Мркоњићу.
– Он се најдуже, од 1991. године бавио овом обилазницом. И нема везе што смо ми више урадили, али он је живео и радио у неким тежим условима. И више је енергије дао од неких од нас – појаснио је Вучић и додао:
– За нас је важно да у будућности скратимо време изградње, да наставимо да обезбеђујемо финансирање за све пројекте, али да никада стопа јавног дуга не пређе 60 одсто. То што смо градили нисмо градили због статистике, то смо градили да бисмо могли више да бринемо о нашим људима, да бисмо могли да имамо веће плате и пензије – додао је Вучић.
Наставак изградње до Панчева
Обилазница око Београда повезује крак Коридора 10б, Е-75 (граница са Мађарском, Хоргош – Нови Сад – Београд) са Коридором 10, Е-70 (граница са Хрватском, Батровци – Београд), државни пут ИБ реда број 26 и Рутом 4, Е-763 „Милошем Великим“ (Београд – Пожега – граница са Црном Гором Бољаре) и поново делом Коридора 10, Е-75 (Београд – Ниш – Прешево – граница са Македонијом).
Иако је сада обилазница ауто-путем спојена са Коридором 10 код Бубањ Потока, најављено је да ће се ускоро градити и наставак, тзв. сектор Ц од Бубањ Потока и Винче, преко Дунава, до Панчева, у дужини од 31 километар, како би се наставио саобраћајни прстен.
Предвиђена је градња комбинованог друмско-железничког моста преко Дунава, између десне обале насеља Винча и леве обале насеља Старчево, и наставак железничке пруге Бели Поток-Панчево у дужини од 29 километара.
На том потезу планирана је градња два тунела, Бубањ поток и Лештане, као и велики друмско-железнички мост код Винче.
До сада су возила од Стражевице до Бубањ Потока користила Кружни пут.
Сектор 6 београдске обилазнице састоји се од две траке (пун профил) аутопута од тунела Стражевица до петље Бубањ Поток (укључујући и петљу), у дужини од 9,74 км.
У оквиру сектора 6 комплетно је изведена и десна и лева трака аутопута, која укључује отворену деоницу трасе, тунел Бели Поток, петље Авала и Бубањ Поток, два моста у трупу аутопута: мост бр. 16 и мост бр. 17, два надвожњака у петљи Авала, осам мостова у петљи Бубањ Поток, као и четири надвожњака дуж сектора 6.
Када је реч о тунелу Бели Поток, лева цев и десна цев дуге су по 360 метара. Радове су изводили кинеска компаниј Поwер Цхина, азербејџански Азвирт и домаћи подизвођачи.
Извођач радова је Поwер Цонструцтион Цорпоратион оф Цхина Лтд, подизвођач АзВирт огранак Београд, а стручни надзор су обављали Грађевински Институт Централна Путна Лабораторија д.о.о. и Макспро д.о.о, Адомне д.о.о. и Аба-геодетска кућа д.о.о.
Растерећење на мосту Газела
Они су градили другу траку обилазнице око Београда, од новог моста на Сави код Остружнице до Стражевице заједно са новим тунелом, и обе траке до Бубањ Потока – (секторе 4,5 и 6 у дужини од 20,4 км), а уговорена вредност радова заједно са анексима износи 325,1 милион евра.
Пројекат је финансиран 15 процената из буџета Србије, а преосталих 85 процената од кредита кинеске Ексим банке. Обилазница ће смањити број возила на мосту Газела, који је један од наших најоптерећиних саобраћајница, преко којег дневно пређе између 200.000 и 250.000 људи, скоро 130.000 возила, више од 7.000 лаких камиона и више од 3.000 возила јавног превоза.
На траси обилазнице, у јуну 2022. године, отворен је Сектор Б5 обилазнице око Београда, од петље Орловача до Стражевице заједно са новим (левим) тунелом Стражевица.
Реч је о деоници дугој око четири километра, где је завршена лева трака ауто-пута са три моста и лева тунелска цев испод брда Стражевица дужине 720 метара.
Обилазница након 30 година
Седамдесетих година прошлог века започело се са плановима око изградње саобраћајног прстена око Београда којим би се тешки теретни саобраћај изместио из главног града.
Планови о изградњи обилазнице прављени су у време изградње некадашњег аутопута Братство и Јединство који је замишљен као главна путна саобраћајница тадашње СФРЈ.
Пројекат изградње саобраћајног прстена око Београда, који је израдио Институт за путеве, предвиђао је да се повежу Батајница, која се налази на новосадском аутопуту, Добановци на загребачком аутопуту, Остружница на Обреновачком и Бубањ Поток на нишком аутопуту.
Већ тада је план био да обилазница настави преко Лештана до Панчева.
Са градњом једне траке приоритетне деонице од Добановаца до Бубањ Потока започело се крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века уз помоћ кредита који је одобрило неколико европских банака.
Радови су због распада савезне државе, рата и санкција касније били обустављени, па поново настављени. Неимари су крајем априла 1999. године завршили радове на деоници од Добановаца до Остружнице.
Непосредно пред отварење за саобраћај 29. априла 1999. године бомбардован је највећи објекат на траси – мост преко реке Саве код Остружнице.
Срушена је челична конструкција дужине 297 метара и оштећена конструкција преко два поља дужине 99 метара. Обнова моста трајала је од 29. јула 2002. до 23. децембра 2004. године.
Тада су настављени и радови од Остружнице према Орловачи, који су обухватали тунеле: Липак и Железник као и тунел Стражевица, велики број мостова, надвожњака, подвожњака и две петље.
На траси од Ибарске магистрале до Стражевице најинтензивнији радови били су на изградњи три велика моста и то моста број 13 преко Кијевског потока дужине 555 метара, моста број 14 дужине 73 метра и моста број 15 преко Топчидерске долине у дужини од 661 метара, као и на траси измедју мостова у дужини од 3,1 километара.
Крајем 2008. године отворена је деоница од Остружнице до Орловаче, а у мају 2012. године завршен је и пуштен у саобраћај део обилазнице око Београда, од Батајнице до Добановаца и од Орловаче до новог тунела Стражевица, у укупној дужнини од 16 километара.
Предсjедник Александар Вучић је у јануару 2016. године свечано обележио почетак радова на изградњи другог моста преко реке Саве код Остружнице који је део обилазнице Београда, мост близанац постојећем, који спаја петље Сурчин и Остружницу.
У априлу 2016. године у саобраћај је пуштена и друга трака ауто-пута на обилазници Београда од Добановаца до остружничког моста, а у новембру исте године са кинеском компанијом Поwер Цхина потписан је и комерцијални уговор за наставак изградње обилазнице.
Грађевинци из кинеске компаније са подизвођачима, имали су задатак да изграде леву траку ове саобраћајнице, пробију другу цев тунела Стражевица, као и да пос.ђено више од 400 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, а у овом тренутку гради се око 500 километара,преноси Телеграф