“Народне” обвезнице у вриједности од 100 марака од прољећа ће моћи да купују и грађани Српске, а овај вид улагања ће, према оцјени струке, донијети зараду и становништву и Републици и убрзати развој националне економије.
Наиме, план Министарства финансија РС је да од идуће године емитује “народне” обвезнице како се новац не би износио из Српске, а грађани би за то добијали годишњу камату од око пет одсто, што је, много исплативије од накнада које на орочену штедњу нуде банке. Грађани ће обвезнице моћи да купе на свим шалтерима “Пошта РС” и брокерских кућа, а разматра се и могућност куповине у појединим банкама.
Стручњаци сматрају да је, уз едукацију грађана о овим финансијским инструментима, ово потез који ће ојачати однос између грађана и државе.
Економиста Милош Грујић каже да с обзиром на то да је ријеч о пионирском подухвату, припрема за овакво задужење мора бити пажљиво планирана.
– Нужно је створити повјерење грађана и истакнути предности улагања у ове обвезнице. Емитовање “народних” обвезница захтијева снажну маркетиншку подршку и едукацију јавности о начелима трговања и сигурности ових финансијских инструмената – рекао је Грујић за “Глас Српске”.
Наглашава да би, дугорочно гледано, ово ојачало однос између грађана и државе и позитивно утицало на различите аспекте живота становништва.
– Грађанима се може гарантовати поврат главнице на средства уложена у сличне производе, под условима који су идентични онима у комерцијалним банкама, али уз вишу каматну стопу од тренутних понуда на штедњу, која је и даље нижа од камата по којима се држава задужује. Тако би држава дошла до повољнијих средстава, док би грађани могли добити више користи за своја уложена средства, што би се могло сматрати “активираном штедњом” – истакао је Грујић, додајући да би успјех овакве емисије био сигнал банкама да повисе каматне стопе на штедњу, што би донијело вишеструке користи.
Декан Економског факултета у Бањалуци Миленко Крајишник истиче за “Глас” да је ово изванредан потез.
– На тај начин би се слободна новчана средства прикупила и ставила у функцију за развој друштва, а грађани би добијали принос који је бољи него што добијају на другим инвестиционим тржиштима. Осим тога Српска би била мање зависна од спољног дуга и спољних кредитора. То доприноси развоју, а и грађани као дио националне економије остварују приход. Камата не иде у иностранство, тако да су бројне предности – објаснио је Крајишник.
Додао је да је овакав пројекат поодавно реализован у развијеним земљама те да су и земље у окружењу успјешно спровеле такав пројекат.
Да је овај облик улагања повољнији од онога што нуде комерцијалне банке сагласан је и економиста Александар Љубоја који каже да ће ово бити новина која ће омогућити пуњење буџета.
– Хартије од вриједности као такве јесу сигурније, јер је организациона јединица ентитет. У сваком случају требало би поздравити ову могућност. Уколико буду средства кориштена инвестиционо, а не само за текућу потрошњу, сви ћемо имати користи од тога – рекао је Љубоја, додајући да ће се комерцијалне банке можда и пробудити када добију конкуренцију.
Предсједник Уније послодаваца РС Зоран Шкребић рекао је да је позитивно да се грађанима пружа могућност улагања са доста већом каматном стопом него што дају банке, али да постоји велика опасност да депозити из банака буду или повучени или смањени како би се улагало у државне обвезнице, уколико ће камата бити већа него на штедњу у банкама.
– С друге стране, постоји бојазан да ако држава даје камату од пет одсто да и банке повећају камате по којима дају кредите не само становништву него и привреди – рекао је Шкребић.
ИСКУСТВА ИЗ РЕГИОНА
Наводећи примјере из региона Милош Грујић каже да је успјех Хрватске с емисијом “народних” обвезница у првом кварталу прошле године инспирисао размишљања о сличним иницијативама у региону.
– Око 45.000 грађана је уписало обвезнице у вриједности од 1,335 милијарди евра, а институционални инвеститори додатних 515 милиона евра, уз каматну стопу од 3,65 одсто. Ова каматна стопа је била виша од оних које нуде банке. С друге стране, претходни покушаји, попут оног из 2017. у Србији, када је уписана само четвртина од укупно емитованих 80 милиона евра показују изазове и ризике ових потеза – навео је Грујић.
