Послије више од пола вијека, српско гробље у Солуну, “Зејтинлик” има, не новог чувара, већ чуваре. Први пут је и то једна жена.
Олги Тасић и Крстимиру Цопасу је, чувени Ђорђе Михаиловић, који нас је напустио почетком овог мјесеца, што бисмо ми рекли, предао палицу у руке. Научио их још прије двије године првим корацима, и препустио им ово свето мјесто.
За себе кажу “ми смо обични људи на дивном мјесту”. Обоје су коријенима из Србије, обоје комшије Зејтинлику, обома част и изазов да чувају оно што је дјед Ђорђе деценијама.
Дедa Ђорђе је човјек који је, фактички, незамјењив кажу и додају: “Ми њега мијењамо, и трудићемо се од свег срца да будемо на нивоу у овом послу, јер ово мјесто то и заслужује. Али, човјек који је цијели свој живот посветио овом гробљу, који је и рођен овдје, је незамјењив. А, вјерујте, није лако. Јер, доћи на мјесто Ђорђа, није тако лако. Сви очекују њега, сви очекују да могу да га виде, да се сликају са њим, да причају са њим…”, кажу они.
Кажу и да их је дедa Ђорше за живота често питао колико посјетилаца долази, питају ли људи за њега. У посао им се није мијешао а био им је велики вјетар у леђа, кажу они. Посљедње што им је два мјесеца пред смрт рекао јесте да “докле год постоји наш народ, мора да постоји и Зејтинлик”. Да никада не смију да дозволе да се то свето мјесто угаси.
Сахрањен је 6. јула у Солуну, уз војне почасти и химну “Боже правде”.
Сахрани су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић, предсједник Републике Српске Милорад Додик, а чувара Зејтинлика на вјечни починак испратили су и родбина, поштоваоци, делегације Србије, Српске и Грчке, преноси Ало.
