НАТО пакт је 24. марта 1999. године почео агресију на Савезну Републику Југославију /СРЈ/, а током вишемјесечног ракетирања војних и цивилних објеката страдало је на хиљаде војника и цивила, те причињене материјална штета која се мјери десетинама милијарди долара.
Под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Kосову и Метохији, НАТО је у намјери да одвоји јужну српску покрајину од Србије, погазио Повељу УН и свој оснивачки акт којим је дефинисан као одбрамбени савез, те нарушио међународно право.
Током 79 дана агресије кориштена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом.
У ратним разарањима уништени су многи привредни инфраструктурни објекти.
Укупна ратна штета процијењена је на више од 100 милијарди долара, не рачунајући непроцјењиву штету нанесену природној средини и дугорочне посљедице по здравље људи.
У великим цивилним разарањима, убијено је неколико хиљада људи, а више од 6.000 задобило је озбиљне повреде, које су у великом броју изазвале трајни инвалидитет.
Агресија је завршена потписивањем Kумановског уговора, који је увео привремену управу снага УН на Kосмету.
У реалности, на Kосмет су ушли војници из састава НАТО пакта, а САД су отвориле своју базу – „Бондстил“.
Након тога, долази до погрома над српским и другим неалбанским становништвом, који траје до данас.
