Највећем броју лица, која су смјештена у Завод за форензичку психијатрију на Сокоцу, у кривичном поступку изречена је мјера обавезног психијатријског лијечења и чувања или мјера обавезног лијечења од зависности, а током осмогодишњег рада кроз ову установу је прошло готово 500 пацијената.
Специјалиста психијатрије Миле Јевтић рекао је Срни да је широк спектар кривичних дјела која почине лица смјештена у Заводу за форензичку психијатрију, од ремећења јавног реда и мира до вишеструких убистава.
Како је појаснио, брутална кривична дјела углавном чине особе обољеле од тешких психотичних поремећаја као што је шизофренија.
Према његовим ријечима, насиље у породици, крађе и разбојништва су кривична дјела која се више везују за пацијенте који у основи имају поремећај личности на чијој основи се развила злоупотреба или зависност од алкохола или различитих психоактивних супстанци.
Највећи проценат хоспитализованих у Заводу су пацијенти који болују од психотичних поремећаја, прије свега шизофреније и шизоафективног поремећаја, поремећаја са суманутошћу и неспецифичних неорганских психоза, чија је главна карактеристика губитак контакта са реалношћу због халуцинација и суманутих идеја.
„Такви пацијенти углавном немају никакве увиде да су болесни и веома тешко стичу увид да им је потребна психијатријска терапија, а то што се не узима терапија води ка погоршањима основне болести и потенцијално опасним облицима понашања“, истакао је Јевтић.
Јевтић је нагласио су у Заводу за форензичку психијатрију смјештени пацијенти који су због менталне болести испољили опасно понашање и у стању неурачунљивости или битно смањене урачунљивости починили кривично дјело које је дефинисано и одређено кривичним законом Републике Српске или Федерације БиХ.
То је, каже, управо оно по чему се ови пацијенти разликују у односу на остале смјештене у другим психијатријским установама.
У Заводу се хоспитализују и пацијенти којима суд у ванпарничном поступку одређује привремени прислини смјештај ради лијечења због исказаног опасног понашања узрокованог менталним обољењем.
Такође, у ову установу се упућују и осуђена лица из казнено-поправних завода у ситуацијама када је неопходан стационарни психијатријски третман, а потом се опет враћају да наставе служење затворске казне.
У Завод за форензичку психијатрију долазе на неуропсихијатријско вјештачење и лица осумњичена да су извршила одређено кривично дјело.
Јевтић каже да се у овој јединственој установи овог типа у БиХ, гдје ради непуних седам година, његује мултидисциплинарни приступ којим се реализује индивидуални третман сваког пацијента.
Такав приступ, како наводи, подразумијева тим који чине психијатар, психолог, социјални радник и радно-окупациони терапеут.
„Заједно креирамо индивудални план за сваког пацијента, јер је свака особа за себе – јединствен и непоновљив експеримент природе“, рекао је Јевтић.
Јевтић, који је и помоћник директора за медицинске послове у Заводу за форензичку психијатрију, истакао је да је успјешност третмана у овој установи велика.
Од 475 пацијената, колико их је до сада хоспитализовано у Заводу, њих 20 до 30 су имали рехоспитализације што, како каже Јевтић, значи да је висок проценат опоравка пацијената у овој установи.
На питање новинара а ли на изречену мјеру лијечења утиче и мишљење психијатра, Јевтић је појаснио да суд изрекне мјеру лијечења и дефинише период колико траје та мјера, а психијатри периодично Суд обавјештавају о здравственом стању пацијента.
„Обично судови након наших извјештаја ангажују вјештака психијатријске струке који као непристрасан обави интервју са пацијентом и достави свој налаз“, рекао је Јевтић.
Он је додао да суд на основу њиховог мишљења и објективног мишљења вјештака-психијатра доноси одлуку да ли ће пацијент да се задржи на лијечњу и колико дуго или доноси одлуку о обустави лијечења и евентуалном отпусту на амбулантно лијечење на слободи.
Завод за форензичку психијатрију је почео са радом почетком децембра 2016. године и да сада су кроз ову установу прошли пацијенти из Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта.
У оквиру ове установе дјелује пријемни мушки акутни одсјек /А1/, три рехабилитациона одсјека /Б1, Б2, Ц1/ који функционишу АБЦ пирамидним системом помоћу кога се настоји да пацијент прође опсервацију код сваког од психијатара да би ризик код отпуста био сведен на најмању могућу мјеру.
Ту је и женско одјељење, као и експертизно на коме се раде неуропсихијатријска вјештачења.
У Заводу постоји и радно-окупациона терапија у оквиру које функционише креативна радионица и рекреативна терапија са фискултурном салом у којој се обављају различите спортске активности.
