Родитељској кући „Искра“ у Бањалуци, у којој бораве дјеца обољела од малигних болести и њихови родитељи, косу годишње донира око 800 донора из цијеле Републике Српске, а донације стижу и из Словеније и Хрватске.
У Удружењу родитеља дјеце обољеле од малигних обољења „Искра“ рекли су Срни да је одазив увијек био добар, те да косу донирају и људи из Српске који живе у иностранству.
„Имамо доста донација дјевојчица, а њихова коса је лијепа и квалитетна и оне могу испунити све наше услове за донацију јер коса мора бити природна и нефарбана“, рекли су у Удружењу, те истакли да косу често донирају и дјечаци, али и баке које су косу одсјекле у младости и сачувале.
За израду једне квалитетне перике потребно је између шест и 18 донатора, у зависности од квалитета и дужине косе, а из Удружења наглашавају да је губитак косе у тинејџерском добу стресан и за дјецу и родитеље.
„Дјеца се плаше реакције околине на њихов промијењен физички изглед, па се повуку у себе и изгубе самопоуздање што није добро, јер то утиче и на лијечење и однос према болести. Перика им даје неку врсту самопоуздања и могућност да лакше комуницирају са људима“, рекли су у Удружењу.
Важно је и да се друштво, како кажу, учи емпатији, те да се донирањем косе пружа подршка некоме коме је то потребно.
Седамнаестогодишња Белма Чанић из околине Брчко дистрикта, рекла је Срни, да је лијечење почела са 16,5 година, а након првог блока хемотерапија, који је био најтежи, коса јој је почела опадати.
„Коса ми је опадала постепено и то ми је почело сметати у обављању свакодневне рутине. Чак ми је и умивање било тешко. Није лако изгубити један дио себе, али увијек има добрих људи који донирају своју косу за израду перика, на чему сам им захвална“, рекла је Чанићева.
У Родитељској кући „Искра“ у Бањалуци, тренутно је десет породица, а три дјевојчице које се лијече, укључујући и Белму, ове године очекују нове перике.
