На данашњи дан прије 29 година непријатељска граната испаљена у сами центар Калиновика прекинула је живот петнаестогодишње Станиславе Копривице.
Тај дан рањено је још петоро дјеце.
Жртве, породице, као и сви грађани Калиновика и дан данас се питају има ли правде за нашу дјецу, има ли правде за Српске мајке?
Када ће правда престати да буде селективна?
Какво је то међународно хуманитарно право?
Служен је парастос и помен, а вијенце на спомен плочу положили су представници ОБО Калиновик и матуранти ЈУ ОШ“ Љутица Богдан“ Калиновик .
Помену су присуствовале и преживјеле жртве чије је младалачке снове и радост надолазеће матуре прекинула та непријатељска граната и оставила тешке трауме које сваке године изнова навиру.
После помена присутнима се обратио предсједник ОБО Калиновик Радосав Жмукић.
Поздравио је породицу, ученике и остале присутне грађане.
Ни 29 година после није нимало лакше и сваке године је све теже.
Изгубили смо наду у правду и у институције а како и не би када је угашен живот једног малољетног дјетета и рањавање још петеро, довео до ослобађајуће пресуде.
Нагласио је да нам остаје да се надамо да ће починиоце овог гнусног злочина стићи Божија правда кад су већ земаљску избјегли.
Подсјетићемо се да је прошле године Апелационо вијеће Суда БиХ донијело срамну пресуду којом је потврдило исто тако срамну првостепени пресуду Рамизу Дрековићу којом је он ослобођен оптужби за ратни злочин против цивила на подручју Калиновика 1995.године.
