На грчком острву Крф данас је полагањем вијенаца почело обиљежавање 106 година од искрцавања српске војске на јонска острва Крф и Видо у Првом свјетском рату.
Комеморативну свечаност у мјесту Ипсос код споменика војницима Другог пјешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло“ предводио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Миодраг Капор.
Он је истакао да је посебна част данас бити на овом мјесту, у вријеме када се обиљежава 110 година од формирања „Гвозденог пука“, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.
Капор је предводио и државну церемонију на мјесту искрцавања српске војске на острво Крф 1916. године, код Спомен-плоче у Гувији, као и комеморативну свечаност у мјесту Агиос Матеос, код споменика војницима Дринске дивизије.
Капор је том приликом истакао да је Дринска дивизија једна од најзначајнијих јединица која је увијек била на главним правцима дејства и поднијела велики број жртава за слободу Србије.
Код споменика Јанису Јанулису у дворишту сеоске цркве вијенац је положио државни секретар Зоран Антић.
У име Одбора Владе Србије за његовање традиције ослободилачких ратова постхумна плакета уручена је унуку Јаниса Јанулиса, Спиросу Јанулису.
Пошту српским војницима одале су и делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници општина Централни и Јужни Крф, представници удружења опредијељених за његовање традиције ослободилачких ратова Србије.
Централна државна комеморативна свечаност биће одржана сутра на острву Видо, а њу ће предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић.
Српска војска и народ почели су повлачење преко завијаних планина Албаније након инвазије Њемачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/1916. године, а током те „албанске голготе“ велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.
Француска Влада 28. јануара 1916. године одлучила да њена морнарица одгоди све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска, па су савезнички бродови почели убрзано да превозе изгладњелу, исцрпљену српску војску и до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено је 135.000 људи и у Бизерту око 10.000 људи.
Прво искрцавање српске војске на „острво спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара сјеверно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.
