На Палама је вечерас представљен зборник историјских докумената „Русија и устанак у БиХ 1875–1878“, који садржи документе из руске архиве.
Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов рекао је да је значај оваквих радова огроман у времену многих фалсификација, посебно у домену историје.
„Морамо одбацивати напоре наших непријатеља у овом важном домену, посебно у времену када обиљежавамо 80 година од побједе Совјетског савеза у Великом отаџбинском рату и у Другом свјетском рату заједно са партизанима из Југославије“, рекао је Калабухов.
Калабухов је истакао да се заједно може добити објективна истина о догађајима и да је само објективност добра платформа за будућност.
Он је напоменуо да му је увијек задовољство доћи на Пале и да је почаствован што је вечерас имао могућност да честита професору Константину Никифорову, директору Института за славистику Руске академије наука, у чијој режији је и издат Зборник.
„Присуство еминентних и учених је гаранција да ми можемо објективно да спознамо шта се дешавало између Русије и БиХ у историји. Ово дешавање је доказ пријатељства и гаранција да можемо заједно“, оцијенио је Калабухов.
Никифоров је рекао да је обиљежавање 150 година од устанка у БиХ од великог значаја за историју српског народа.
„Могу да кажем да је то био трећи српски устанак. Послије првог устанка Србија добила аутономију, а послије овог трећег она је добила независност. Србија и Црна Гора, двије српске државе“, рекао је Никифоров.
Виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука Ксенија Мељчакова исказала је задовољство јер је данас представљен зборник докумената из руских архива.
Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић нагласио је да ће Институт низом активности обиљежити 150 година од почетка Херцеговачког устанка и Невесињске пушке и отварања источне кризе.
„Једна од тих активности је и ова промоција. Ова књига представља најзначајнију изворну грађу о Херцеговачком устанку. Ми смо поносни што је овдје директор Никифоров“, навео је Мастиловић.
Он је изразио увјерње да ће ускоро Зборник бити преведен на српски језик.
„То ће обогатити српску историјографију, јер се вијек и по историчари питају како је та мала црна тачка у Херцеговини, временом израсла и постала слична облаку који је заклонио то, ведро небо европске дипломатије, како се чинило њемачком канцелару Бизмарку љета 1875. године“, рекао је Мастиловић.
Мастиловић је нагласио да је то једна од најзначајнијих тема српске, руске, али и европске историје, јер је Херцеговачки устанак отворио велику европску кризу.
„Послије њега услиједио је и Берлински конгрес и нова подјела Европе између великих сила. Послије је то условило и Први свјетски рат“, подсјетио је Мастиловић.
Он је најавио да ће Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Институт за славистику Руске академије наука сутра потписати споразум о сарадњи.
