Европска мрежа оператера преносних система електричне енергије, недавно је објавила финални извјештај о узроцима „Балканског блекаута“ – енергетског колапса у којем је 21. јуна прошле године без струје остала цијела Црна Гора, те дијелови Републике Српске, ФБиХ, Албаније и Хрватске, а стручњаци су препоручили да је непоходна још већа брига о преносним системима, доградња мреже и њено стално обнављање, како би се овакви инциденти у будућности поптпуно избјегли.
Тренутак кад је више од три милиона становника у четири земље остало без струје показао је како преносни систем може бити и те како рањив и да стручњаци у региону морају сарађивати да се тако нешто не понови.
То је посебно важно у условима експанзије обновљивих извора енергије који у кратком року у мрежу „убацују“ велике количине енергије.
Извршни директор за рад и одржавање у „Електропреносу БиХ“ Цвјетко Жепинић рекао је за Срну да узрок распада електро-енергетског система није био у БиХ, али да су посљедице претрпјеле све земље у региону.
– Поука која је извучена јесте да треба вршити бољу координацију искључивања далековода и на то обратити пажњу. Преносни систем који имамо је стабилан и поуздан, али га треба констатно развијати, занављати постојећу опрему и наравно дограђивати. У овом тренутку, нама су најбитније тачке изградња трафостаница Бањалука 10, Сарајево 12 и Јахорина – истакао је Жепинић.
Генерални директор „Електропривреде Републике Српске“ Лука Петровић рекао је да би се у будућности избјегле ситуације као што је била она у јуну прошле године, велику улогу мораће да одигра преносни систем по принципу пријема и прихвата енергије из обновљивих извора.
– Један од модела могу бити батеријски системи, заштите од избацивања електрана и других произвођача електричне енергије, и то је потребно урадити. Врло је важна Студија о прихвату из обновљивих извора енергије и капацитету који се може „ињектирати“ у мрежу – појаснио је Петровић.
Такође, навео је он, мора се водити рачуна када се врше прикључења малих електрана.
– Да их прикључимо тако да остане резерва, да и грађани и привреда могу имати енергију у сваком тренутку – указао је Петровић.
Он је додао да је важно што је ово једна од тема о којима ће разговарати учесници предстојећег Самита енергетике у Требињу.
– То је важна тема, и важно је што ће овдје доћи регионални „играчи“ из ове области да размијене мишљења, да се види гдје су слабе тачке, те да они који одлучују, донесу праве одлуке како се „блекаут“ више не би поновио – указао је Петровић.
И јачање и проширење преносне мреже са циљем постизања поузданости, сигурности и динамичке отпорности електро-енергетског система БиХ биће тема једног од кључних панела на Самиту енергетике, који почиње 19. марта у Требињу.
Директор Самита енергетике Александар Бранковић рекао је да ће се разговарати о томе како се десио тај колапс прошле године, шта су предикције и шта треба урадити да се то више не дешава.
– Имамо периоде екстремне потрошње, имамо повећање производње из обвновљивих извора… Мреже то тешко подносе, али стручњаци су ту да кажу на који начин се то може предуприједити. Из тог искуства би требало да извучемо поуке – да се више не дешава, или да се дешава у што мањим испадима – истакао је Бранковић.
Заједничка лоша искуства су показала колико је систем увезан и рањив, што је посебно важно у условима када је обезбјеђивање довољних количина енергије дефинитивно постало једно од стратешки најважнијих питања за сваку државу.
