Адвокат Анто Нобило рекао је да су измјене Кривичног закона БиХ, које је наметнуо Кристијан Шмит, ако се занемари његова упитна улога као законодавца, ступиле на снагу дан након објављивања у Службеном гласнику БиХ, односно 8. јула, док је предсједник Републике Српске Милорад Додик инкриминисане указе потписао 7. јула, што значи да у вријеме потписивања указа „Шмитов“ спорни закон није био ступио на снагу.
„Ваља закључити да се сваки закон у БиХ мора објавити у Службеном гласнику и тек тада минимум сљедећег дана ступа на снагу“, навео је Нобило, правни савјетник предсједника Додика у процесу који се против њега води пред Судом БиХ због непоштовања одлука Нијемца Шмита.
Нобило је истакао да је кључно питање да ли је закон, према којем се суди Додику, ступио на снагу 1. или 2. јула прошле године на основу одлуке Шмита или 8. јула, један дан након објаве у Службеном гласнику БиХ.
„Питање дана ступања на снагу сваког закона у БиХ регулишу Јединствена правила за израду правних прописа у институцијама БиХ, члан 21 став два и четири који гласе: `Пропис, у смислу уставних принципа, ступа на снагу након истека одређеног рока након објављивања, и тако мора бити означено. У случају закона, то је период од осам дана, али никада прије једног дана од дана објављивања“, навео је Нобило за „Кликс“.
Дакле, истакао је Нобило, чак и ако се занемари упитна улога високог представника као законодавца, ваља закључити да се сваки закон у БиХ мора објавити у Службеном гласнику и тек тада минимум сљедећег дана ступа на снагу.
Ако и постоји право Шмита да се супституира у правни систем БиХ, он се, нагласио је Нобило, ипак мора приклонити и укључити у општи оквир функционисања државе који је одређен Уставом БиХ, а који је дио Дејтонског споразума којег високи представник не може мијењати.
Како Кривични закон БиХ одређује: „Никоме не може бити изречена казна или друга кривичноправна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна“, у моменту када је предсједник Додик потписао спорне указе, није ступио на правну снагу „Шмитов“ спорни закон, навео је Нобило.
Нобило је подсјетио да је Шмит донио своју одлуку 1. јула. Одлука садржи члан 203.а. Кривичног закона, те он одмах одлучује да ће се то „његово“ кривично дјело објавити у Службеном гласнику. Могли би закључити да очигледно поштује Јединствена правила за израду правних прописа у институцијама БиХ, према којима закон ступа на снагу након објављивања у Службеном гласнику, премда у ставу четири свог Кривичног закона наводи другачије тј. сам одређује свој вацатио легис за 2. јули. Најкраћи рок, вацатио легис је један дан након објављивања у Службеном гласнику БиХ. Шмитово ново кривично дјело је објављено у Службеном гласнику 7. јула, те је стога, објаснио је Нобило, ступило на правну снагу 8. јула.
„Како је инкриминисане указе наш клијент очигледно потписао 7. јула, то значи да у вријеме потписивања указа ново кривично дјело правно није постојало, јер није ступило на правну снагу“, рекао је Нобило.
Он је подсјетио да је Венецијанска комисија још 2005. године дала неколико врло квалитетних ставова, међу којима је овај: „Правна сигурност укључује доступност закона. Закон мора бити сигуран, предвидљив и лако разумљив. Основна начела као што су нуллум цримен сине леге/нулла поена сине леге или неретроактивност казненог закона бадеми су правне сигурности“.
Он је подсјетио и да код дефинисања појма законитости, Конвенција о заштити људских права дефинише квалитетне претпоставке самог закона, поготово претпоставку доступности и предвидљивости.
Нобило је навео и примјер случаја да, у погледу доступности, Европски суд за људска права провјерава да ли је кривични „закон“ на којем се заснивала оспорена осуђујућа пресуда био у довољној мјери доступан подносиоцу захтјева, то јест, да ли је био јавно објављен.
„Дјеловање високог представника, као страног фактора који доноси законе, и који закон се онда ваља инкомпоновати у правни систав БиХ, аналогијом се може подвести под сљедећи став Европског суда за људска права: Када се осуђујућа пресуда искључиво темељи на међународном уговору који је ратификовала тужена држава, Суд може провјерити је ли тај уговор укључен у домаће право и појављује ли се у службеној публикацији“, нагласио је Нобило.
Дакле, додао је он, и Европски суд за људска права и Уставни суд БиХ предвиђају могућност спољне интервенције у правни систем државе. У једном случају то је међународни уговор, а у другом случају акт високог представника. Међутим, по начелу доступности, наглаисо је Нобило, ти спољни акти требају бити укључени у домаће право.
„Европски суд за људска права сматра да се међународни уговори који садрже опис и казну кривичног дјела ваља укључити у домаће право и објавити у службеној публикацији, што је у конкретном случају Службени гласник БиХ. Аналогијом се овај став може примијенити и у случају `Шмитовог` кривичног закона“, нагласио је Нобило.
Дакле, закључио је он, ако се сви закони одувијек у БиХ објављују у Службеном гласнику и нигдје другдје, онда је разумно закључити, уважавајући истакнуте принципе доступности и предвидљивости, ове чињенице – да је „Шмитов“ закон заиста објављен 7. јула 2023. године у Службеном гласнику и да је закон ступио најраније један дан након што је Додик потписао инкриминисани указ.
У Суду БиХ у понедјељак, 5. фебруара, одржано је рочиште у предмету против предсједника Републике Српске Милорада Додика, на којем је Тужилаштво БиХ представило оптужницу, а одбрана изнијела свој концепт одбране и затражила изузеће судије Сене Узуновић, која се у судници појавила умјесто Мирсада Стрике.
Нобило је тада истакао да одбрана на суђењу има два правца – први нелегитимитет Кристијана Шмита, а други начело легалитета према којем не може нико починити кривично дјело прије него што је оно означено и објављено као кривично дјело.
