Циљ ових измјена је прецизнија одредба у Правилнику како би и породичним докторима олакшали тумачење прописа у пракси. Фонд је, такође, уважио и сугестије послодаваца којa се односи на прецизније остваривање права на боловање за дијагнозе за које је предвиђена максимална дужина боловања у укупном трајању од 28 дана. Наиме, уколико осигураник у периoду од шест мјесеци због ових дијагноза буде на боловању више од 45 дана, код поновног отварања боловања потребно је да породични доктор осигураника упути на првостепену комисију.
Такође, нови Правилник дефинише да уколико се испостави потреба за даљим лијечењем, по истој дијагнози, након шест дана од закључивања боловања, породични доктор ће осигураника одмах упутити на првостепену комисију ради оцјене потребе за поновном привременом спријеченошћу за рад.
Исто тако, породични доктори могу да прекину боловање и прије истека рока који је утврдила првостепена комисија уколико процијене да се здравствено стање побољшало. То се, такође, односи и на првостепену комисију, која исто може да прекине боловање и прије рока који је предложио љекар специјалиста одговорајуће гране медицине.
Правилник и даље прописује конкретне механизме контроле боловања, попут ванредне оцјене који имају за циљ да спријече покушај било какве злоупотребе овог права у пракси.
Осим тога и даље остаје обавеза која је прописана Законом о обавезном здравственом осигурању о јављању породичном доктору сваких 15 дана док је осигураник на боловању, изузев болничког лијечења. У случају да се осигураник не јави, породични доктор даје оцјену да је способан за рад.
Такође, у новом правилнику и даље је остала одредба да у циљу спречавања погоршања здравственог стања пацијента, осигураник за вријеме боловања не напушта мјесто пребивалишта осим у случају посјете породичном доктору или због обављања дијагностичких претрага на које је упућен ван мјеста пребивалишта.
Исто тако, осигураник има право на жалбу у случају да није задовољан оцјеном првостепене комисије која је надлежна за прописивање боловања дужих од 30 дана.
Поред тога, има и могућност приговора на оцјену породичног доктора када је ријеч о оцјени боловања у року од 24 сата од дате оцјене и то надлежној првостепеној комисији за оцјену боловања.
Дакле, и нови Правилник има за циљ да унаприједи ову област и да се право на боловање које је једно од два основна права из здравственог осигурања користи рационално, односно да га користи онај ко је болестан, односно коме је заиста потребно, наводе из ФЗО.
Суштина свих измјена је да прецизним дефинисањем поједноставе примјену прописа у пракси, али и да свака евентуална злоупотреба права буде уочена правовремено и спријечена.
Фонд ће и даље у креирању свих аката да укључује релевантне учеснике како из здравствених установа, тако и представнике синдиката и послодаваца, јер је најважније да се ово право примјењује на начин који штити интересе и осигураника, али и здравствених установа, послодаваца и Фонда. То би свима требало да буде у интересу, јер се само тако могу осујетити покушаји злоупотреба права на боловање и да ово право користе они којима је заиста потребно, истиче се у саопштењу.
Из ФЗО подсјећају да боловања до 30 дана прописују доктори породичне медицине, а боловања дужа од 30 дана су у надлежности првостепене комисије.
Правилник ступа на снагу осмог дана од објаве у Службеном гласнику Републике Српске.
