Цијене горива на бензинским пумпама у Српској у наредних пар дана биће кориговане највјероватније за око 10 фенинга навише, те би тако литар дизела могао коштати око 2,70, а бензина 2,60 марака.
Каже ово предсједник Групације за трговину нафтом и нафтним дериватима Привредне коморе Републике Српске Ђорђе Савић, појашњавајући како се ове цијене могу очекивати на основу тренутних набавних цијена нафтних дестилата на регионалном тржишту.
– Нафтни дистрибутери који имају старе залихе вјероватно неће одмах подизати цијене, али они који буду сада набављали нове количине биће принуђени да изврше одређене корекције, можда и за око 10 фенинга. Да ли ће толико и бити, видјећемо, јер никако не би требало заборавити и да је ово један, условно речено, мртав период, односно вријеме када нема толико промета на бензинским пумпама, као у вријеме туристичке сезоне па ће вјероватно и то добрим дијелом утицати колико ће ово поскупљење износити – поручио је Савић.
Од септембра до краја 2023. године цијене горива на пумпама у Републици Српској кориговане су у просјеку за око 50 фенинга наниже. До тога је дошло након што је вриједност једног барела сирове нафте пала са 93 на 74 долара.
Међутим, од почетка јануара глобална дешавања и берзанске спекулације поново су погурале цијене “црног злата” на свјетском тржишту те је тако један барел сирове нафте јуче “отишао” на 84 долара, што представља повећање од око 14 одсто. Овај скок је посебно био евидентан у посљедње двије седмице, а разлога за исти, према ријечима Савића је неколико.
На свјетским тржиштима, наводи он, цијене сирове нафте расле су у претходном периоду јер су трговце охрабриле нове потицајне мјере у Кини и стабилан раст америчке економије, што је онда подржало потражњу за “црним златом”.
А онда је, истиче он, до новог скока цијена на овом турбулентном и непредвидивом тржишту дошло након посљедњег напада дроном у Јордану у ком су погинула три америчка војна службеника. Ова вијест заједно са оном да Хути из Јордана, а које подржава режим из Техерана, настављају са нападима на бродове у Црвеном мору – сирову нафту “брент” погурали су навише, а евентуални амерички одговор на овај напад могао би највјероватније додатно негативно утицати на ово тржиште.
Према оцјенама појединих аналитичара да би барел поново достигао вриједност од 90 долара и више, требало би да се деси сценарио – да дође до директног удара на блискоисточни нафтни терет или инфраструктуру за производњу нафте.
Оно што забрињава јесте то што Хути настављају са ометањем пловидбе кроз Црвено море и Суецки канал. Листа компанија које избјегавају стратешки пролаз – мореуз Баб ел Мандеб наставља да се шири сваким даном, у распону од нафтних компанија као што су “Бритиш петролеум” или “Шел” па све до азијских рафинерија.
