Муслиманске снаге су прије 30 година на данашњи дан у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, прекршиле примирје и мучки убиле 21 припадника Војске Републике Српске, међу којима су биле и медицинске сестре, а за овај мучки злочин нико није одговарао.
Тим поводом данас су прислужене свијеће у спомен-соби, те служени литургија и парастос у Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима погинулим и умрлим припадницима Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.
Предсједник Борачке организације „Илиџански борац“ Саша Шкобо, рекао је да је то један од најтежих дана у историји Војковића и Трнова.
„То су били све моји пријатељи. То јутро сам у 9.00 часова изашао скупа са својом посадом и све их лично обишао, прегледао, јер сам их све познавао и био пријатељ са њима“, присјетио се Шкобо.
Он је напоменуо да је прошло 30 година откад је преживио те догађаје као двадесетједногодишњи младић.
„Тај дан је погинуло 14 наших другара из Војковића и седам из Трнова и, нажалост, наше три медицинске сестре, а четворо их је остало живо, рањено“, навео је Шкобо.
Он је додао да је то један од најтежих тренутака у његовом животу, а и у историји Војковића и Трнова.
Шкобо напомиње да данашња омладина треба да се сјећа погинулих српских бораца и да их спомиње док је свијета и вијека.
„Надам се да ћемо у овој цркви насликати икону за новомученике са Чакли, па и све борце који су погинули, из Војковића, Грлице и Крупца, њих 216 који су дали животе за овај простор“, поручио је Шкобо.
Тужилаштво и Суд БиХ, а и међународни судови, никада нису реаговали на ове злочине и за њих нико није одговарао.
Злочин је извршен на превару, јер су муслиманске снаге тада, уз помоћ Унпрофора, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. године око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжињерија и санитетско особље.
Убијени су припадници Војске Републике Српске из Трнова и Српске Илиџе.
Тог дана убијени су Ристо /Мирко/ Анђић, Радмила /Маринко/ Бјелица, Тања /Славко/ Бјелица, Ненад /Душан/ Голијанин, Стојанка /Петар/ Голијанин, Славко /Радослав/ Кењић, Момчило /Саво/ Крстовић, Бранко /Шпиро/ Милић, Момир /Илија/ Минић, Славиша /Миленко/ Мочевић, Горан /Миленко/ Мочевић, Перо /Милош/ Павловић, Велимир /Реља/ Поповић и Мирко /Млађен/ Самарџија.
Страдали су и Ранко /Добрило/ Самарџић, Васо /Ристо/ Сикима, Никола /Душан/ Сикимић, Александар /Милош/ Видаковић, Светозар /Милинко/ Шешлија, Жарко /Саво/ Ђогић и Ђуро /Милош/ Чанчар.
