Домаћинства ће тако за утрошених до 500 киловат-часова електричне енергије плаћати 0,0544 КМ, она која потроше од 501 до 1.500 киловат-часова плаћаће 0,0914 КМ, а за потрошњу вишу од 1.500 киловат-часова плаћаће 0,2013 КМ.
Комисија је саопштила да је ово одобрила на основу захтјева јавног снабдјевача, а у складу са тарифним системом за продају електричне енергије и коришћење дистрибутивне мреже.
Напоменули су да ће крајњи купци који имају изузетно малу мјесечну потрошњу до 200 киловат-часова имати повећање укупног рачуна за струју, као посљедицу повећаног учешћа фиксног дијела у укупном рачуну.
Ту се, како су истакли, прије свега ради о стамбеним објектима у којима се углавном не борави, а кроз тај фиксни дио они надокнађују дио трошкова који оператор дистрибутивног система има, с обзиром да је дужан да им обезбиједи дистрибутивни капацитет у сваком моменту, без обзира на остварену потрошњу електричне енергије и вријеме боравка у објекту.
Истакли су и да за мале комерцијалне купце из 2. тарифне групе категорија „остала потрошња“, у коју спадају мали предузетници, занатлије и слично, цијена струје остаје иста односно не примјењују се различите цијене за различите опсеге.
„Водећи рачуна о обавези укидања унакрсних субвенција, цијена енергије за мале купце из 2. и 3. тарифне групе `Остале потрошње` смањена је са 0,1006 КМ по киловат-часу, како је утврђена у претходном тарифном поступку 2016. године, на 0,0952 КМ по киловат-часу“, наводи се у саопштењу.
РЕРС појашњава да је од 29. априла до 3. маја примила захтјеве оператора дистрибутивних система из састава Мјешовитог холдинга Електропривреда Републике Српске /ЕРС/ – Матично предузеће Требиње за утврђивање тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Републици Српској, а 8. децембра захтјев јавног снабдјевача ЕРС за одобрење тарифних ставова за јавно снабдијевање.
Оператори дистрибутивних система захтијевали су повећање укупног потребног прихода због повећања трошкова пословне активности – амортизације, трошкова рада и одржавања, дистрибутивних губитака због раста цијене струје, повећања трошкова коришћења преносне мреже и захтијеваног повећања поврата на капитал.
Укупно захтијевани потребан приход свих оператора дистрибутивних система износио је 358.418.740 КМ, умјесто претходно одобреног у 2016. години када је износио 205.989.925 КМ.
Јавни снабдјевач захтијевао је промјену цијене набавке електричне енергије са 0,057 КМ по киловат-часу, колико је утврђено 2016. године, на 0,0643 КМ по киловат-часу, наводи се у саопштењу.
Након спроведеног тарифног поступка по захтјевима оператора дистрибутивних система и разматрања захтјева јавног снабдјевача Регулаторна комисија је одобрила потребне приходе оператора дистрибутивних система и донијела одлуке о утврђивању тарифних ставова за кориснике дистрибутивних система у Српској и о одобравању тарифних ставова за јавно снабдијевање струјом.
Навели су да ће се одлуке комисије примјењивати од 1. јануара наредне године за електричну енергију утрошену у јануару.
Операторима дистрибутивних система одобрено је повећање укупног потребног прихода од 81.228.087 КМ умјесто захтијеваног повећања од 152.428.815 КМ, од чега се повећање од 48.158.661 КМ односи на пословне активности оператора дистрибутивног система, а преостали дио повећања од 33.069.426 КМ на трошкове дистрибутивних губитака и трошкове коришћења преносне мреже.
Јавном снабдјевачу је одобрена цијена набавке електричне енергије од 0,0643 КМ по киловат-часу, која је једнака регулисаној цијени производње струје на прагу електрана, које, на основу одлуке Владе Републике Српске, имају обавезу пружања јавне услуге производње за потребе купаца у јавном снабдијевању и која је заснована на рјешењима Регулаторне комисије о утврђивању цијена на прагу електране из 2016. године.
То се односи на Рудник и термоелектрану /РиТЕ/ „Гацко“, „Хидроелектране на Требишњици“, „Хидроелектране на Дрини“ , „Хидроелектране на Врбасу“ и РиТЕ „Угљевик“.
У саопштењу се истиче да је у претходном периоду јавни снабдјевач примјењивао цијену набавке електричне енергије од 0,0570 КМ/киловат-час, која је била једнака просјечној пондерисаној цијени на прагу електрана које раде у систему јавне услуге добијеној уз умањење за приход од осталих купаца који нису у јавном снабдијевању, односно била је нижа од цијене коштања.
У складу са тарифним системом, сви купци ће првих утрошених 500 киловат-часова електричне енергије плаћати по цијени за први опсег, наредних утрошених 1.000 киловат-часова по цијени за други опсег, а преосталу утрошену електричну енергију по цијени за трећи опсег.
РЕРС у саопштењу указује на специфичност обрачуна, како због уведених различитих цијена у зависности од обима потрошње, тако и због постојања фиксног дијела рачуна који се односи на обрачунску снагу, кроз који се надокнађује један дио трошкова оператора дистрибутивног система, који су по својој природи већинским дијелом фиксни и не зависе од утрошене електричне енергије, као и због мјерног мјеста, који се односи на услугу јавног снабдјевача
