– Усљед измјене и допуне грађевинске дозволе, а због прилагођавања нагиба покоса насипа саобраћајнице и осталих елемената грађевине, дошло је до дјеломичног повећања опсега радова те је рок завршетка радова за ову другу фазу пројекта продужен за два мјесеца. Завршетак радова биће тиме крајем јула 2025. године, када ће се затражити употребну дозволе. У току су завршни радови на објектима, као и полагање завршног слоја асфалта на траси и објектима те опремање саобраћајнице – појаснила је Тамара Ђуријанчек, портпаролка „Хрватских цеста“.
Осим што је дошло до кашњења на радовима брзе цесте, Ђуријанчекова истиче да је до помјерања рокова дошло и на радовима на изградњи граничног прелаза, који се одвијају одвојено. Није појашњено шта је разлог за ово кашњење, а ти радови нису у надлежности „Хрватских цеста“, већ Министарства финансија Хрватске, од којих нам до закључења овог броја није стигао одговор.
Ђуријанчекова нам је нагласила да се радови одвијају на трећој фази дионице брзе цесте, која, иначе, предвиђа наставак цесте од новоизграђене петље ка старом путу код Новог Вароша, до прикључења на ауто-пут Загреб – Београд.
– Радови на трећој фази дионице одвијају се у складу са динамичким планом извођача те се очекује њихов завршетак у уговорном року, а то је 18. јуна 2026. године – нагласила је она. Све радове на брзој цести изводи бањалучка фирма „Интеграл инжењеринг“.
Дионица брзе цесте која би требало да буде завршена до краја јула односи се на трасу од новоизграђеног моста на Сави код Градишке до искључења у Новом Варошу, дужине од око пет километара.
Цеста, ипак, неће моћи бити пуштена у саобраћај ни тада ако не буде био изграђен гранични прелаз на хрватској страни. Да би тај прелаз могао и службено да почне с радом, потребно је да БиХ и Хрватска потпишу споразум о граничним прелазима, а засад нема информације када би се то могло десити.
Независне наводе да су се обратили и Министарству саобраћаја и веза Српске за коментар, али до закључења овог броја није стигао одговор. У Министарству комуникација и транспорта БиХ, које је формално задужено за цијели пројекат испред БиХ, упутили су их на Министарство безбједности БиХ, које с Хрватском води преговоре о категоризацији граничних прелаза.
У којој мјери је цијела ситуација овисна о политичком стању у БиХ и чињеници да су односи између Хрватске и БиХ оптерећени питањем Изборног закона БиХ и бирањем легитимних представника у Предсједништво БиХ засад није јасно, мада постоје индиције да су односи двије земље барем дјелимично оптерећени неријешеним питањима.
Иначе, ни од моста на Сави ни од брзе цесте не би било ништа да Република Српска није спријечила вето из Сарајева на изградњу Пељешког моста, па незванично постоје индиције да је ово што је до сада урађено на брзој цести, која је од виталног интереса за сјеверни дио РС и бањалучку регију, одраз конструктивног односа између Загреба и Бањалуке.
Међутим, колико год радова да је урађено до сада, све то пада у воду ако грађани поменути мост и цесту не могу да користе.
Процјењује се да ће пут од Бањалуке до Загреба бити скраћен за најмање пола сата након што ова цеста буде отворена, ако до њеног отварања на крају и дође. Вјерује се да ће ова саобраћајница користити и хрватским компанијама којима је БиХ значајно тржиште.
