Министар спољних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић поново, самоиницијативним иступима, подиже тензије и урушава везе БиХ и Србије.
Позвао је предсједника Србије Александра Вучића да, са заставом или без ње, дође на обиљежавање Дана сјећања у Сребреницу, 11. јула, што је за Вучића позив на његово убиство. И не само то, најавио је оно о чему се тихо причало у данима пред изгласавање резолуције. Почеле су припреме за ревизију тужбе против Србије за ратну одштету.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик, по ко зна који пут, Конаковића упозорава да говори у своје, а не у име БиХ.
У којем правцу ће ићи регионална сарадња БиХ и Србије након усвајања резолуције о Сребреници – у другом од оног који је очекивао Конаковић. Тврди да је за то крив предсједник Србије са сарадницима.
– Ја сам га позвао у Њујорк, на Генералну скупштину 11. јула ове године, нисте ме добро разумјели. Али наравно и у Поточаре и гарантовали бисмо му безбједност. И оно што се дашавало у Сребреници, мада је остало неразјашњено. Гледали смо неке снимке других званичника, других иснтитуција. Остало је нејасно ко је и на који начин све то организовао – рекао је Конаковић.
Вучић подсјећа да је у већ једном био у Сребреници.
– Погнуо сам главу пред спомеником, али нисам пред каменицама, флашама, ногама, песницама и свему осталом чиме су покушали да ме ликвидирају – каже Вучић.
Конаковићева изјава, упозорава, de facto је позив на његово убиство.
– Хвала му на том позиву да будем убијен. Будем ли се одазвао, само сви да знате да је одговоран за то убиство Елмедин Конаковић. Ти биједни покушаји да кажу како је то неко одавде организовао су толико јадни – каже Вучић.
Предсједник Српске упитао је колико пута треба рећи Конаковићу да он није БиХ и да све што говори, говори у своје име.
– To говори да си ти типичан сљедбеник политике Алије Изетбеговића, муслиманског фундаментализма у БиХ. Ниси достојан да представљаш БиХ која је предвиђена Дејтоном, а поготово ниси достојан да полемишеш и упућујеш било какву поруку предсједнику Србије Александру Вучићу – истиче Додик.
Иако није новина да Конаковић и дио дипломатско-конзуларне мреже иступа самовољно, у своје, а не у име БиХ, осим позива Вучићу да дође у Сребреницу, Конаковић је јавно изговорио оно о чему се шушкало прије усвајања резолуције. Након њеног усвајања, правни тим је, каже Конаковић, у фази анализе претходне пресуде Суда по тужби БиХ против Србије.
– Ми не смијемо и нећемо дозволити себи да те истине, ако постоји промил могућности, да се правно задовољи та процедура, на њој ћу лично истрајавати – каже Конаковић.
Да је ревизија пресуде против Србије жеља бошњачких политичких структура, упозорио је већ неколико пута предсједник Србије. За тако нешто, каже, не постоји никакав правни основ.
– Од најављене ревизије пресуде и покушаја извлачења ратне одштете од Србије, у правном смислу, то ће им бити веома компликовано и тешко. Ми ћемо направити најбоље тимове. Тешка им је прича. Много им је тешка прича и проћи ће и у том смислу теже и лошије и биће им то још једно разочарање у будућности – истиче Вучић.
Иступи Конаковића, за Вучића, одраз су нервозе након резултата гласања о резолуцији о Сребреници. Чини се, нервоза се, након гласања, увукла и међу стране дипломате у БиХ и оне који се тако представљају. Међу њима су британски амбасадор Џулијан Рајли и њемачки дипломата Кристијан Шмит, који су протеклих дана обилазили српска стратишта у Брадини, Доњој Градини и на Козари.
– Мислим да сви људи који долазе из држава које су имале такве системе и који долазе на територију државе које су страдале због тих система, морају да имају пажљивији однос према потомцима страдалих, као што је овдје у питању српски народ, јер су на Козари Срби, Роми и Јевреји, страдали, осим од хрватских усташа, и од њемачких нациста – наглашава Борис Радаковић, историчар и кустос у Меморијалном музеју на Мраковици.
И тако у круг у земљи која се зове БиХ. Конаковић се у њу куне као у земљу консензуса, а управо је био дио тима који је у тајности, без знања и консензуса у Предсједништву у чијим рукама је бх. дипломатија, радио на припреми резолуције о Сребреници. Ни то није изненађење, само се сврстао међу оне који у бх. дипломатији годинама уназад на овакав начин поступају и иступају.
